Пројектна настава

 

pr

 Како се животиње спремају за зиму

20181017_111720

Пројекат „Четири годишња доба„

Пројекат смо почели крајем септембра месеца сакупљањем слика, фотографија, цртежа јесени, воћа, поврћа …

Ученици су причали о јесени, цртали и на крају заједно са родитељима направили паное. Било је лепо, забавно, али пре свега интересантно гледати родитеље и децу како заједно раде.

 

 

20181024_17422420181024_17410820181024_173301

ПРОЈЕКТНА НАСТАВА

Настава утемељена на изради пројеката појавила се почетком 20. века као
реакција на вербализам и догматику који су дуго владали у школама под
утицајем идеја Јохана Фридриха Хербарта. Утемљивач и зачетник ове врсте
наставе је амерички филозоф и педагог Џон Дјуи, а најпознатији настављач
његов ученик В. Х. Хилпатрик. Дјуи је засновао инструментализам, нарочиту
врсту прагматизма. Сматрао је да проблем људи није у томе како ће упознати
окружење него како ће научити да њиме овладају и да га промене и у коју сврху
да га промене. Сазнање, које потиче из материјалног искуства вредно је једино ако
служи као средство, као инструмент за практичан живот. Сврха мишљења је да
буде инструмент за ефикасно сређивање чулних података и за прилагођавање
стварности људским потребама. Сматрао је да знање није чиста теорија, него моћ
која се не сме користити ради владавине над људима већ над природом и да мора
бити у функцији друштвеног напретка. Био је противник васпитања и образовања
које шематизује личност ученика, а тражио је да школа доприноси развоју
потенцијала којима ученик располаже. Најбоље је оно образовање у којем ученик учи кроз рад, које припрема за успешан сусрет са стварношћу. Школа треба да
варира степен сложености задатака које поставља пред ученика.

Основна полазишта у организацији наставе
Основна полазишта утемељивача пројектне наставе могу се исказати у
неколико ставова:
а) Настава у школама треба да буде заснована на потребама друштвеног
окружења и на интересовањима и мисаоним могућностима ученика.
б) Школа заснована на концепцији преношења знања успорава развој
ученика. Далеко је делотворније образовно-васпитни процес темељити на
активности ученика јер то убрзава њихов интелектуални развој и припрема их за
практично деловање.
в) Ученицима треба давати задатке који захтевају знање интегралног
карактера из различитих предметних области и који их подстичу на
истраживачки приступ (на пример, истраживање односа човек – природно
окружење у конкретној средини, загађења земљишта, воде, ваздуха, однос
индустријских предузећа према животној средини).
г) Знања ученика морају да имају практичну применљивист и вредност,
треба да буду у функцији побољшања животних услова и решавања конкретних
проблема (на пример, како околину школе учинити хуманијом и лепшом, шта
учинити да оближњи парк буде леп и чист преко целе године, како се повезати
са заинтересованим организацијама да би се тај циљ остварио).
д) Наставни програм не треба да прописује држава и он не треба да буде
исти за све школе и ученике. Садржаје треба да бира наставник на основу
интересовања, могућности и потреба самих ученика. То значи да, према овом
концепту, не долази у обзир централизовано доношење наставних планова и
програма који би били једнако обавезни за све школе истог типа у држави.
Искључује се подела на наставне предмете, а уместо ње препоручују се
различити пројекти којима треба да буду обухваћена сва значајнија питања
природе и друштва.
ђ) Рад на пројектима се тако организује да буде усклађен са
индивидуалним ритмом и могућностима сваког ученика.

Етапе и примери пројектне наставе
Организација образовно-васпитног процеса у пројектној настави
реализује се у следећим етапама:
 Наставник, у сарадњи са ученицима, бира актуелан проблем који и за
саме ученике, њихове родитеље и околину има практичну вредност. Тај
проблем се претаче у задатак (како га решити) који може задирати у
различите наставне области. Веома је битно да сами ученици буду
заинтересовани за одабрани проблем и да у вези са њим имају бар извесна
искуства.
 Заједнички се утврђује пројекат решавања проблема. Наставник настоји
да ученици дају што више предлога за решавање, а он усмерава њихове
иницијативе, допуњава их и коначно уобличава.
 Пројекат се реализује у различитим социјалним облицима – групно, у
паровима, или индивидуално у учионици, лабораторији, библиотеци, на
огледном пољу, економији. Прикупљају се неопходни подаци који могу
допринети сагледавању и решавању проблема.
 На основу прикупљених и анализованих података, који се доводе у
међусобну логичку везу, изводе се и проверавају закључци. Приступа се и
корекцији уколико је она потребна. Резултати се приказују на различите
начине: као писани извештаји, нацрти, скице, слајдови, видео-траке, табеле са неопходним подацима.
 Завршна етапа је практична примена добијених резултата. То значи да
учениици, треба да ураде свој део посла, а ако је задатак комлекснији и
обухвата и неке чиниоце из непосредног окружења, онда школа треба
да их заинтересује да се и они укључе у реализацију.

Пројектна настава омогућује ученицима да прошире и обогате своја
искуства, да овладају стилом учења који им највише одговара и да се
осамостаљују.

Advertisements