Пројектна настава

 

pr

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Прича о Снешку Белићу – Душица Бојовић ( одломак)

 Снешко Белић је стајао веома усправно и поносно.Дигао је нос високо.Додуше , то је била наранџаста шаргарепа, али врло лепа и витаминичаста.

„Баш ме је оно слатко дете лепо извајало.Биће од њега уметник једног дана.Нарочито ми се допада шал,а и капа је интересантна,лимена са ушима.Имам и метлу.Ваљда је то нека нова мода.Нећу ваљда морати да летим на њој,„ помислио је Снешко. Добио је и сјајне црвене дугмиће.Бљештали су на белом оделу.

Сјајним,као угарак црним очима,посматрао је мноштво деце у парку.Почео је зимски распуст и парк је постао омиљено место за забаву.Снешко се осећао као почасни члан веселе дружине.Око њега су летеле грудве,понека би га погодила,али њему то није сметало.Уопште га није болело.Снег и зима су били његови најбољи пријатељи, а грудве попут слаткиша.

Деца су се санкала,скијала и клизала на оближњем брежуљку.Снешко је непомично плесао у ритму дечијег смеха.

Прошло је неколико хладних зимских снеговитих дана.

Време је летело.Дан се продужио.Зима је попуштала.Снег је све ређе падао.Сунце је чешће долазило у посету и дуже остајало.Грејало је све јаче и јаче.Природа је припремала славље у част доласка новог годишњег доба.Зима је почела да пакује пахуље у своје кофере.

Снешко Белић се намрштио:„Ах,да ми је само још неколико разиграних снежних облака.Где нестаде северац?Уби ме ова топлота.Сав сам се презнојио.То није добро!Не, никако није добро за моје здравље и за моји лепоту„,размишљао је Снешко.

Знао је да ће ускоро почети да се топи.

Прво је осетио пецкање у раменима.Лагано су почела да се опуштају.

„Како сам био згодан.Атлетски грађен,широка рамена.Погледајте ме сада,као да сам на веома успешној дијети.Топе ми се килограми„,мрмљао је Снешко,пљуцкајући воду на све стране.

Нагнуо се унапред,па унатраг.Мало лево,мало десно.Покушао је да задржи своју лоптасту снежну главу на раменима.На срећу,глава му је била повелика.Одолевала је топлоти.

„Да не би онога финог чике да ми помогне,оде и глава.Хвала чико„,наклони се Снешко.

Упс! Капа је склизнула са главе.Звекнула је на земљу.

 Јадан Снешко.Задрхтао је.Не од хладноће, већ од топлоте.Осетио је како постаје све мањи и мањи.Шћућурио се скоро до земље.Доња половина тела је већ била барица у којој је седео.

Снешко је заплакао.То је ситуацију само погоршало.Топио се све брже и брже.

„Готово је са мном за ову годину.Поново ћу бити само мајушна кап воде.Не волим када сам течан,„шмрцао је Снешко и још једна суза је капнула у барицу.

„Хеј, не вређај,„повикало је мноштво капљица из баре,„ми јесмо мале али смо пуне енергије.Стално смо у покрету.Волимо да будемо немирне.Поваздан се играмо „Коларићу Панићу„.Ти само стојиш као ледени кип.Придружи нам се.Показаћемо ти свет„.Капљице су се ухватиле за руке и у глас запљускале:

Јутрос сину сунце јаче,

Гле,а Снешко к`о да плаче,

Да ли плаче, ил се зноји

Али чврсто већ не стоји. 

„Боље нам се придружи„,позвале су капљице Снешка.

Снешко је мало размислио, о својој будућности. 

„Стварно би ми пријало да се размрдам.Нисам више ни чист.Нешто сам посивео.Одох да се окупам.Довиђења децо.Видимо се следеће године„.

Али, у том тренутку,натмурени,љути облак,бесно је заклонио сунце.„Нећеш вала како си наумио.Деци треба још мало снега„.Моћни,северни ветар захучао је и зашкргутао леденим зубима попут моћног лава.Облак је просуо мноштво снежних пахуља из своје вреће.

Сузе Снешка Белића претвориле су се у леденице.И бара се заледила.

Снежило је читаве ноћи.Деца су следећег јутра дотрчала у парк да обнове свога Снешка.Снешко је порастао и побелео.Добио је вунену капу.Смешкао се задовољно.Највише због нове другарице Снегуљице Белић.Деца су га направила да не буде усамљен.

Знао је Снешко да ће пролеће сигурно доћи и ове године.Али, знао је да ће се зима сигурно вратити када јој буде време.Тако је од када је света и века.Само је желео још мало да ужива у снегу и деци.

 

ЗИМА

 

 Како се животиње спремају за зиму

20181017_111720

Пројекат „Четири годишња доба„

Пројекат смо почели крајем септембра месеца сакупљањем слика, фотографија, цртежа јесени, воћа, поврћа …

Ученици су причали о јесени, цртали и на крају заједно са родитељима направили паное. Било је лепо, забавно, али пре свега интересантно гледати родитеље и децу како заједно раде.

 

 

20181024_17422420181024_17410820181024_173301

ПРОЈЕКТНА НАСТАВА

Настава утемељена на изради пројеката појавила се почетком 20. века као
реакција на вербализам и догматику који су дуго владали у школама под
утицајем идеја Јохана Фридриха Хербарта. Утемљивач и зачетник ове врсте
наставе је амерички филозоф и педагог Џон Дјуи, а најпознатији настављач
његов ученик В. Х. Хилпатрик. Дјуи је засновао инструментализам, нарочиту
врсту прагматизма. Сматрао је да проблем људи није у томе како ће упознати
окружење него како ће научити да њиме овладају и да га промене и у коју сврху
да га промене. Сазнање, које потиче из материјалног искуства вредно је једино ако
служи као средство, као инструмент за практичан живот. Сврха мишљења је да
буде инструмент за ефикасно сређивање чулних података и за прилагођавање
стварности људским потребама. Сматрао је да знање није чиста теорија, него моћ
која се не сме користити ради владавине над људима већ над природом и да мора
бити у функцији друштвеног напретка. Био је противник васпитања и образовања
које шематизује личност ученика, а тражио је да школа доприноси развоју
потенцијала којима ученик располаже. Најбоље је оно образовање у којем ученик учи кроз рад, које припрема за успешан сусрет са стварношћу. Школа треба да
варира степен сложености задатака које поставља пред ученика.

Основна полазишта у организацији наставе
Основна полазишта утемељивача пројектне наставе могу се исказати у
неколико ставова:
а) Настава у школама треба да буде заснована на потребама друштвеног
окружења и на интересовањима и мисаоним могућностима ученика.
б) Школа заснована на концепцији преношења знања успорава развој
ученика. Далеко је делотворније образовно-васпитни процес темељити на
активности ученика јер то убрзава њихов интелектуални развој и припрема их за
практично деловање.
в) Ученицима треба давати задатке који захтевају знање интегралног
карактера из различитих предметних области и који их подстичу на
истраживачки приступ (на пример, истраживање односа човек – природно
окружење у конкретној средини, загађења земљишта, воде, ваздуха, однос
индустријских предузећа према животној средини).
г) Знања ученика морају да имају практичну применљивист и вредност,
треба да буду у функцији побољшања животних услова и решавања конкретних
проблема (на пример, како околину школе учинити хуманијом и лепшом, шта
учинити да оближњи парк буде леп и чист преко целе године, како се повезати
са заинтересованим организацијама да би се тај циљ остварио).
д) Наставни програм не треба да прописује држава и он не треба да буде
исти за све школе и ученике. Садржаје треба да бира наставник на основу
интересовања, могућности и потреба самих ученика. То значи да, према овом
концепту, не долази у обзир централизовано доношење наставних планова и
програма који би били једнако обавезни за све школе истог типа у држави.
Искључује се подела на наставне предмете, а уместо ње препоручују се
различити пројекти којима треба да буду обухваћена сва значајнија питања
природе и друштва.
ђ) Рад на пројектима се тако организује да буде усклађен са
индивидуалним ритмом и могућностима сваког ученика.

Етапе и примери пројектне наставе
Организација образовно-васпитног процеса у пројектној настави
реализује се у следећим етапама:
 Наставник, у сарадњи са ученицима, бира актуелан проблем који и за
саме ученике, њихове родитеље и околину има практичну вредност. Тај
проблем се претаче у задатак (како га решити) који може задирати у
различите наставне области. Веома је битно да сами ученици буду
заинтересовани за одабрани проблем и да у вези са њим имају бар извесна
искуства.
 Заједнички се утврђује пројекат решавања проблема. Наставник настоји
да ученици дају што више предлога за решавање, а он усмерава њихове
иницијативе, допуњава их и коначно уобличава.
 Пројекат се реализује у различитим социјалним облицима – групно, у
паровима, или индивидуално у учионици, лабораторији, библиотеци, на
огледном пољу, економији. Прикупљају се неопходни подаци који могу
допринети сагледавању и решавању проблема.
 На основу прикупљених и анализованих података, који се доводе у
међусобну логичку везу, изводе се и проверавају закључци. Приступа се и
корекцији уколико је она потребна. Резултати се приказују на различите
начине: као писани извештаји, нацрти, скице, слајдови, видео-траке, табеле са неопходним подацима.
 Завршна етапа је практична примена добијених резултата. То значи да
учениици, треба да ураде свој део посла, а ако је задатак комлекснији и
обухвата и неке чиниоце из непосредног окружења, онда школа треба
да их заинтересује да се и они укључе у реализацију.

Пројектна настава омогућује ученицима да прошире и обогате своја
искуства, да овладају стилом учења који им највише одговара и да се
осамостаљују.

Advertisements