Јежева кућица

СЛАВНИ ЛОВАЦ

slavni lovacПо шуми, широм, без стазе, пута

Јежурка Јежић поваздан лута.

Ловом се бави често га виде,

с триста копаља на јуриш иде.

И вук и медо, па чак и – овца,

познају јежа, славнога ловца.

Јастреб га штује, вук му се склања,

змија га шарка по сву ноћ сања.

Пред њим дан хода, шири се страва,

његовим трагом путује слава.

 

ЛИЈИНО ПИСМО

Једнога дана, видјели нисмо,

Јежић је, кажу, добио писмо.

Медено писмо, причао меца,

стигло у торби поштара зеца.

Адреса кратка, слова к’о јаја:

lijino pismo„За друга Јежа

На крају гаја“.

У писму пише:

„Јежурка, брате, сањам те често и

мислим на те.

Ево ти пишем из камењара гускиним пером.

Дивно ли шара!

Дођи на ручак у моју логу, пожури само,

не жали ногу.

Са пуним лонцем и масним брком

чекат ћу на те, пожури трком.

Њежно те грли медена лица

и поздрав шаље лисица Мица“

Јеж…

View original post 979 more words

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s