Архиве

Народна традиција

 

20480623-vector-illustration-of-cartoon-boy-and-girl-reading-a-book

12672070_870475096431645_2648637553917847206_o12885825_870474953098326_4839259927944813750_o12901485_870475196431635_2240950769234616807_o12909710_870474819765006_7224846531470288453_o12916732_870474669765021_5164573666790478920_o (1)

Градска кућа

Image result for kuce u gradu

Куће по градовима градске народне архитектуре се првобитно нису разликовале од кућа на селима јер су се становници града поред занатске делатности бавили и пољопривредом, али оне се брже мењају и попримају утицаје других култура, прилагођујући се потребама обрта, трговине и мањем простору за градњу у граду. По својој диспозицији скоро симетрична, градска кућа је развијеног облика улази се у простор за комуникацију (унакрсно постављени ходници са малим степеништем до просторија у централном делу крста и улазом у собе) у коме се налази и степениште за спрат зграде, преко „ајата“, која оставља простор за четири просторије у угловима у којим се налазе пећи са лончићима, таваница је од дрвета украшена розетом а прозори на собама су пространи. По нашим крајевима се могу наћи куће источњачког изгледа. Ове куће су мање проучене. Такође су пре потпале под лош утицај помодних кретања у грађевинарству.

Сеоске куће

seoski-turizam

 

Становници у околини Београда градили су куће онакове какве су имали у крајевима одакле су се доселили. Села у околини Београда су и збијеног и разбијеног типа. Јављају се и засеоци и тамо постоји дуализам села- града. Куће се граде као бусаре и лубњаче, прве су покривене бусењем а друге лубом од липе а конструкција је од брвана. Лубњача има и до девет катова (редова луба). Ту се може разликовати Моравска, Пречанска и Шумадијска кућа. Између села у околини Београда често су избијале „кавге“ и „терања“. За нека стара села су забележени митови у постојању у прошлости.

Војвођанска кућа

Куће се постављају плански. Села су парцелисана по ортогоналном систему и земљиште је парцелисано управно на улицу. У Панонији се гради кућа од блата- набоја у тзв. ушореним насељима збијеног типа за разлику од насеље разбијеног типа која се налазе у брдским пределима. Војвођанска кућа има предњу собу, задњу собу и кујну, са јужне стране се налази велики трем- гонг који се до улице завршава девојачком собом у свом развијеном облику. Огњиште се налази у средњем делу и типа је отвореног огњишта са димњаком који се налази изнад њега и он се украшава. У собама се налазе сељачке пећи које се ложе из кујне. Кућа се покрива трском а касније и бибер црепом. Прозори се налазе на југу и западу. Овај тип куће се задржао до данашњих дана и иста се диспозиција користи и у доба барока и сецесије. У доба барока и сецесије се на својеврсне начине украшава прочеље зграде.

Моравска кућа

   

У поморављу се гради кућа као бондручара која је двоћелиска и у једној просторији је дневни боравак у којој се налази огњиште, ту се налази и софра са троношцима и она има улазна врата и врата која воде у собу за спавање у којој се налази и пећ. Развијенији облик има и три просторије и трем са луковима који је декоративно обрађен. Кров је од шиндре и понекад виши од зидова.

Бадњи  дан

На Бадњи дан, рано у зору, домаћин одлази у шуму и бира стабло за бадњак.То је стабло храста, јер је то свето дрво.Уочи Божића, бадњак се заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.

Божић

Најрадоснији празник је Божић који се празнује три дана.Слави се 7. јануара.Људи се поздрављају речима:„Христос се роди!„, а отпоздрављају: „Ваистину се роди!„.Тог дана се припрема Божићни ручак, чесница у коју се ставља новчић .Верује се ко пронађе новчић да ће имати среће целе године.Божић је празник мира , доброте, хуманости, праштања и помирења.Обичај је да се завађени о Божићу мире, грех је одбити помирење.

Детинци се славе 20.12. три недеље пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру (највероватније пре изласка Сунца), одрасли вежу руке или ноге својој или чак туђој деци. Везују се канапом једним крајем за столицу, а другим за сто. Деца да би се откупила, да би била одвезана, дају дарове (суво воће, колаче и сл.) који су унапред спремљени. Ово везивање има вишеструку улогу, а податак на који најчешће можемо да наиђемо је да чин везивања има за циљ стварање чвршћих веза између родитеља и деце. То је тачно, међутим, везивање само по себи има много дубљу улогу. Завезак и чвор имају, по народном веровању, велику магијску снагу, везивањем се зли духови завезују, они остају везани у завеску или чвору и не могу да науде (на првом месту деци). При одвезивању водило се рачуна да се чвор не одвеже него се канап секао пре или после чвора, јер сечењем чвора ослободиле би се заробљене зле силе. Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом па за тај дан набаве неку част и „дреше“ се онима који их вежу.

Материце ( 27.12. )

У другу недељу пред Божић пада овај празник. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин као што су њих мајке везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се „дреши“. На исти начин се вежу све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.

Оци ( 3.1.)

У прву недељу пред Божић празнује се овај празник. Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, а ови им се „дреше“ поклонима, исто као и мајке.

Оци, Материце и Детинци су чисто породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на којем се окупи цела породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом. А зна се да је породица темељ једнога друштва – државе и цркве.

Куће из наших крајева

У прошлости, куће у Србији грађене су искључиво од дрвета. Постојале су две врсте кућа: брвнаре (грађене од дебелих дрвених стабала – брвана) и талпаре ( грађене од дасака (талпи) и покривене сламом, трском, прућем или даскама). Касније су прављене и тзв.чатмаре (око дебелих дрвених стубова оплитало се пруће лепљено блатом и плевом.

kuce-1                           kuce-2                            kuce-3

Куће су кречене споља и изнутра и покриване ћерамидом (црепом коритастог облика).

ceramida

  • У брдовитијим и каменитијим пределима куће су биле подзидане каменом (ту се налазио подрум).
  •      На страни на којој је главни улаз свака кућа имала је трем. Истакнути део трема звао се доксат

 doksat

  •  Унутрашњост куће делила се на два главна одељења: пространије, у коме гори ватра звало се “кућа“, а друго у коме се спава звало се соба.
  • Вајати су се налазили у истом дворишту (за ожењене мушкарце  и њихове породице).

 vajat

Стари градови и тврђаве Србије

Пећине

Много година у прошлости, људи су проналазили склоништа од кише, снега, хладноће и других непогода у пећинама. Оне су биле човекове прве куће.

 Пећина представља подземну просторију у Земљиној кори, насталу природним процесима. Основни делови пећина су улаз, канал и дворана. Канал је издужени отвор, а дворана је пространија шупљина најчешће настала ширењем подземних канала.

Истраживањем пећина се бави наука спелеологија, а истраживачи пећина су спелеолози.

У пећинама је људима било суво и топло. Спавали су на лишћу, сувој трави или на кожама дивљих животиња које су ловили због хране. Коже су им служиле и за облачење и покривање приликом спавања.

Највећи пријатељ тадашњим људима била је ватра. Она им је служила за осветљавање просторија, грејање и спремање хране.Пошто су тешко долазили до ватре, никад је нису гасили. Неко из племена је увек био задужен да даноноћно додаје дрва на ватру и тако је одржава.

Мушкарци су, због хране,  обично ишли у лов на дивље животиње или у риболов  а жене су чувале децу, спремале храну за све и одржавале хигијену у пећинама.

Земунице

 

У крајевима где није било пећина, или ако би се, у потрази за храном, стално морали удаљавати од пећине и селити, људи су правили земунице (бурдеље).

 

Земуница је склониште направљено над удубљењем или рупом, укопано у земљу. Ове структуре су најранији тип људских кућа. Земунице се могу потпуно укопати у земљу, са кровом покривеним земљом, лишћем, грањем и травом или издубити се у брду. Такође могу бити полуукопане, са изграђеним кровом од дрвета или бусења траве.

Земунице су мале и ниске просторије без прозора и углавном су људима служиле да у њих преспавају или се склоне од кише и снега.

Сојенице

СОЈЕНИЦЕ су куће или насеља у поплавним и мочварним крајевима или на плићацима уз обале река, језера или мора, под игнуте на деблима дрвећа ради заштите од поплава, непријатеља, дивљих звери.

Сојенице не морају бити у води. Могу бити подигнуте изнад тла на некој металној конструкцији. Могу бити изграђене од прућа и блата.

   Резултат слика за сојенице      Резултат слика за сојенице

Колибе

КОЛИБЕ су куће изграђене на тлу од блата, трске и сламе.

Колиба је тип куће од дрвета или сличног материјала у ком су људи некад живели, а неки и сада живе. Човек је у таквом објекту донекле заштићен од животиња и временских прилика.

Неке колибе су се градиле од дрвета а неке су биле сложиве и преносуве. Бивају једнопросторне или од два простора. Предња улазна просторија се назива колиба а задња комора. У колиби се налази отворено огњиште, ватра на којој се припремалахрана и млечни производи и ту се обично налазе и клупе за спавање. Заднја просторија служи и као складиште млечних производа и ту се налазе и полице са сиром на којима се суши. Колиба је била често сезонска зграда од другоразредног материјала.

   Резултат слика за старе колибе

Advertisements