Архиве

Природа и друштво

ppd

Почели смо са предавањима

 WP_20170403_001

 

PARKOVIWP_20170403_002

 WP_20170329_008   VOĆNJAK VINOGRAD

WP_20170327_022  

Njiva-zivotna zajednica   

WP_20170327_021  MOCVARE

WP_20170322_002    BARWP_20170322_003E Jovan i Stefan

JEZERA     

WP_20170320_002WP_20170320_004

WP_20170315_001WP_20170315_003   Šume

Zivotne_zajednice_

neobnovljivi-izvori

obnovljivi-izvori-energije

Unistavanje Planete

zemljiste

НАСТАНАК ЗЕМЉИШТА

Векови су пролазили и изглед Земљине површине се поступно мењао. Под дејством сунчеве топлоте стене су се дању загревале и шириле. Ноћу, кад температура падне, стене су се хладиле и скупљале. Због тог ширења и скупљања на стенама су се прво појавиле пукотине. У њима се задржавала кишница. Када је температура бивала испод нуле вода је прелазила у своје чврсто стање – лед. Пошто лед заузима више простора од воде од које је настао, пукотине су постајале све веће и веће. Делови стена су се одламали. Под дејством ветра и водених бујица ти комади стена и даље су се уситњавали. На крају су постали ситни као зрнца песка.
На тим уситњеним деловима стена населиле су се прве копнене биљке. Делови угинулих биљака мешали су се са минералним честицама стена и тако је, током дугог низа векова, настајало земљиште.

Ерозију чине  промене на површинском слоју земљишног рељефа, које настају као последица деловања кише, снега мраза, температурних разлика, ветра и текућих вода

САСТАВ ЗЕМЉИШТА

Земљиште (тло) се састоји од чврстих делића – честица песка и још ситнијих честица глине. У тлу се налазе и остаци угинулих биљака и животиња и минералне материје – соли, настале растварањем стена. У зависности од врсте тла, у њему се налазе вода и ваздух. Вода у земљишту раствара минералне материје, па их биљке својим кореном могу упијати, а такође је неопходна и животињама које у њему живе. Земљиште у коме има више ваздуха је растресито, а ваздух је такође потребан и биљкама и животињама у процесу дисања. Стварању плодног тла доприносе и сићушни организми – бактерије и микроорганизми, које живе у земљишту и изазивају труљење биљних и животињских остатака.

th3

УТИЦАЈ ЧОВЕКА НА СТВАРАЊЕ ЗЕМЉИШТА

Поред ових природних фактора, човек својом активношћу значајно доприноси стварању земљишта: исуштвањем или наводњавањем терена, ђубрењем, озелењавањем, сечом шума и различитим начинима обраде, јер од количине земљишта и његове плодности зависи исхрана, а индиректно и здравље људи.

ВРСТЕ ЗЕМЉИШТА

text2mindmap

Земљиште није на свим местима истог састава и плодности. Особине земљишта утичу на раст и развиће биљака, као и на начин и брзину његове обраде. Да би људи знали које мере и начине обраде земљишта да примене како би побољшали и повећали своје приносе, морају да познају карактеристике појединих врста земљишта. У зависности од количине одређених састојака у земљишту, хумуса , растреситости, пропустљивости, влажности и плодности, разликујемо одређене врсте земљишта.

Хумуша је земљиште које садржи велику количину хумуса. Хумус је мешавина тамносмеђе боје добијена у земљишту распадањем органских материја, тј.  остатака корења,  лишћа,  птичијег перја, угинулих инсеката,  лешеваа малих животиња,  измта, итд.  Мекана је,  добро упија воду и извор је минералних материја за биљку.
Пескуша је земљиште које садржи доста песка. Обично се налази поред река. Лака је за обраду, јер се не лепи за оруђа. Брзо пропушта воду, брзо се загрева, али и суши. Усеви на њој добро успевају само кишних година или уколико се наводњавају, а када су дуготрајне суше, могу сасвим да пропадну. Плодност јој се може повећати додавањем стајског ђубрива.
Глинуша је земљиште које од свих састојака највише садржи глину. Тешко је за обраду, јер је збијено, влажно и јако лепљиво. Споро се суши и загрева. Када се загреје – стврдне се. Погодно је за биљке којима је у сушном периоду потребно више влаге. Плодност јој се може повећати додавањем стајског ђубрива, пепела или кречњака. Уколико је количина глине мања, а садржи извесне количине песка, такво земљиште називамо иловача.
Кречуша или кречњачко земљиште заступљено је у брдовитим крајевима богатим кречњаком. Лако се обрађује, добро упија и пропушта воду, јер је растресита. Да би усеви на њој добро родили, потребно је доста кише и ђубрива.

Многобројне врсте земљишта које се разликују међу собом по следећим особинама: крупноћи честица (растреситости), упијању воде (пропустљивости), задржавању воде (влажности), боји и неком другим својствима, могу се према плодности сврстати у четири основна типа: црница, црвеница, пепељуша и слатина.
Црнице су распрострањене по равничарским пределима. Богате су хумусом и тамне боје. Умерено пропуштају воду и због црне боје брзо се загревају. Равна површина онемогућава киши спирање хумуса и минералних материја, па су ова земљишта веома плодна.
Црвенице се налазе у крајевима где је много топлије и има више влаге. Хумус се тамо брзо распада, вода га раствара и полако односи. У земљи заостају честице гвожђа и алуминијума, па је земљиште због тога црвенкасте боје. Има је у приморју и спада у плоднија земљишта.
Пепељуше су добиле назив по сивкастој боји сличној пепелу. Има их у областима хладније климе са доста падавина. Из овог земљишта вода раствара, испира и односи минералне материје, а оставља песак. Ако се земљиште налази на нагнутим странама, где је испирање брже, плодност је мала. Код нас је највише заступљена у западној Србији.
Заслањена земљишта – слатине стварају се тако што соли подземних вода доспевају и остају у површинским слојевима земљишта. Изразито су неплодна земљишта, али се наводњавањем и ђубрењем могу оспособити за обраду. На њима могу да успевају дуван и сунцокрет, а код нас их има у Банату, Бачкој и понегде у Срему.

УТИЦАЈ ЧОВЕКА НА СМАЊЕЊЕ ОБРАДИВИХ ПОВРШИНА

Ширењем насеља, индустријских објеката и изградњом саобраћајница смањују се површине под обрадивим земљиштем, пашњацима и шумама. Бацањем отпадака индустријске производње (шљака, пепео), из рудника (јаловина), и домаћинстава (папир, пластика, конзерве, боце и др.) земљиште се засипа и загађује.

Земљиште се загађује и све већом употребом отрова за сузбијање корова и биљних штеточина и неправилним, прекомерним додавањем вештачког ђубрива. Отпадака и депонија има различитих порекла и различитог деловања на земљиште (отпаци прехрамбене индустрије, фекалије, амбалажа, одбачени предмети – уређаји, делови намештаја…) Санирање постојећих депонија и рециклажа неких сировина (хартија, картон, стакло) само су неке од могућности делимичне заштите и смањења загађивања земљишта.

ЗАГАЂЕЊЕ ЗЕМЉИШТА

Најчешћи облици загађивања земљишта су:

text2mindmap

– појава значајних концентрација отровних материја,
– значајно повећање концентрације појединих елемената, као што су различити фосфати и нитрати,
– појава патогених организама, бактерија и вируса услед контакта са фекалним водама,
– појава радиоактивних материја које у земљиште долазе или из подземних вода или путем атмосферских падавина.

Последице загађивања земљишта не осећају само чланови копнених екосистема, већ и водени екосистеми у близини. Многобројни отрови и загађујуће материје спирањем долазе до подземних вода, а преко њих и до речних токова. Од њих нису заштићени ни људи, јер готово све загађујуће материје из земљишта кроз ланце исхране који се непрекидно одвијају у екосистемима завршавају у телима биљака или животиња којима се хранимо или налазе свој пут подземним водама до језера, бунара, река из којих пијемо…
Основне мере заштите подразумевају смањење употребе загађујућих материја у пољопривреди и опште смањење загађивања ваздуха и воде. Добро припремљена санитарна поља за депоније које ће на крају своје употребе бити затрпане и разграђене природним путем, без опасности по земљиште и подземне воде, значајна су мера заштите земљишта. Често се и различита хемијска једињења могу користити за неутрализацију загађујућих материја у земљишту. Веома ефикасан начин заштите земљишта јесте употреба биолошких мера – засађивање биљака које су у стању да својим телима „упију“ велику количину штетних и отровних материја из земљишта.

ЗАШТИТА ЗЕМЉИШТА

Да би се земљиште успјешно штитило од загађивања потребно је познавати изворе загађивања, количину и особину загађујућих материја као и њихово штетно дејство. Зато би требало боље организовати депоније ( места где се одлаже отпад), рециклирати отпад који може поново да се преради, пошумљавати површине како би се спречила ерозија и наравно вратити природном начину обраде ђубрења земљишта кад год је то могуће .

th1

http://mrcrammond.com/games/science/changeit.swf

http://archive.fossweb.com/modules3-6/Water/activities/evaporation.html

http://www.bbc.co.uk/schools/scienceclips/ages/10_11/rev_irrev_changes_fs.shtml

http://www.harcourtschool.com/activity/science_up_close/101/deploy/interface.swf

 

Занимљиви огледи‎ 

Вук,Маша и Милица су послали слике  и видео својих огледа

Маша и Милица – оглед

Обојите цвет у вашу омиљену боју

Потребно је:

  1. две чаше

  2. вода

  3. прехрамбена боја

  4. два каранфила

           Чаше напуните водом и у њих сипајте различите боје, што више то боље. Ставите цвеће у воду и чекајте. Ваш цвет ће променити боју.

Боје и млеко

Потребно је:

  1. млеко

  2. тањир

  3. детерџент за прање суђа

  4. штапић за уши прехрамбена боја

       У тањир сипајте довољно млека да прекријете дно тањира, а онда на површину млека капните неколико капи различитих боја. Навлажите врх штапића детерџентом и дотакните млеко. Долази до интеракције између детерџента и масти у млеку па се због тога на површини праве шаре. Направите дугу.

Лава лампа

Потребно је:

  1. дубља чаша

  2. вода

  3. четвртина чаше уља

  4. со

  5. боја за колаче

  У чашу сипајте 3/4 воде, додајте неколико капи боје за колаче.Лагано сипајте уље и посматрајте како плива на површини воде.Додајте полако кашику по кашику соли.Посматрајте како се праве мехурићи и померају горе – доле.

Направите кишу

Потребно је :

  1. тегла

  2. вода

  3. пена за бријање

  4. боја за колаче ( више боја)

  5. виљушка

Напуните теглицу са 3/4 воде, направите облаке од пене за бријање.Са виљушком мало натопите облаке водом, па капните неколико капи боје за колаче.Посматрајте шта се догађа.

Црви који играју у чаши

Потребно је :

1.две чаше

2. сода бикарбона

3. сирће

4. гумене бомбоне у облику црвића ( црвиће исеците на мање делове)

 Једну  чашу напуните водом и додајте три кашике соде бикарбоне, црве и све добро промешајте.Оставите да одстоје 15 минута.Другу чашу напуните сирћетом па црвиће из прве чаше убаците у чашу са сирћетом.Црви ће прво пасти на дно, а онда прати шта се дешава.

Дуга у тегли

Потребно је:

1.тегла

2. мед

3. сируп

4.течност за судове

5. уље

6.боја за колаче

7. алкохол

У теглу полако сипај мед, па затим сируп који можеш да обојиш .Затим додај течност за судове, па обојену воду.Сада сипај полако уље, па алкохол који си обојио сипај уз зид тегле.Посматрај своју дугу.

voda

vazduh

ВАЗДУХ
Иако га не видимо, ваздух није исто што и празан простор. Ваздух има тежину, може да се загрева и хлади, сабија и разређује. Састоји се од много помешаних гасова. Ваздух је свуда око нас, а његове особине и кретање утичу на многе појаве у природи.
Ваздух заузима простор.

ОГЛЕД
Потребан материјал: чаша, посуда са водом
У посуду са водом уроните чашу са отвором према доле. Затим извадите чашу, држећи отвор усмерен на доле. Приметићете да је чаша остала сува са унутрашње стране.
Зашто? У чаши се налази ваздух који не дозвољава да вода продре у чашу.

Ваздух врши притисак.
ОГЛЕД
Потребан материјал: лењир, већи лист хартије, сто
Лењир стави на сто тако да се једна његова трећина налази ван стола. . Део лењира који је столу прекриј листом хартије. Истисни крпом ваздух између стола и хартије. Снажно и брзо удари руком по слободном делу лељира. Лењир није одлетео са стола.
Зашто? Притисак ваздуха одозго надоле, на хартију, доводи до тога да она спречава лењир да одлети. Ваздушни притисак је узрокован тежином ваздуха који притиска Земљу. Упркос томе што нас ваздух притиска са свих страна ми тај притисак обично не осећамо.

ОГЛЕД
Потребан материјал: Сламчица за сок, кромпир,
Изрежите кришку кромпира дебљине пола центиметра. Забодите један крај сламчице кроз кришку кромпира, тако да у њој остане мали чеп. Исто урадите и са друге стране сламчице. Чеп на суседном крају сламчице ће излетети уз прасак.
Зашто? Померање чепа ка унутрашњости сламчице доводи до сабијања ваздуха у њој. Сабијен ваздух тежи да се поново рашири, што доводи до избацивања чепа на другом крају сламчице.
Ако мало пробушимо сламчицу и поновимо оглед, неће се поновити оно што се десило у претходном огледу.Зашто?

Топао и хладан ваздух.
Топао и хладан ваздух се кећу у кружном току који се зове кружно струјање (конвекција).
ОГЛЕД
Потребан материјал: стаклена боца, балон
На стаклену боцу навуци балон. Затим боцу стави у посуду са врућом водом. Приметићеш како се балон шири.
Зашто? Због топле воде ваздух у боци се загрева и шири и балон се надува.
Загреј боцу у топлој води, затом навуци балон на грлић боце. Спусти боцу у хладну воду, боца усусава балон и он почиње да се надува.
Зашто? Због хладне воде ваздух у боци се хлади и скупља, повлачећи за собом балон.

ziva-i-neziva-priroda-2

DEL.jpg

znacajne-licnosti-nase-proslost

nasa-proslost

moda-nekad-i-sad

tragovi-proslosti-3-razred

pro.jpgpro1.jpg

pro2.jpg

pro3.jpg

orjentacija-u-prostoru

geografska-karta

zavicajreljef

Advertisements