Архиве

Свет око нас

images (5)

covek-kao-deo-prirode-p

sunceva svetlost i toplota

vazduh

voda1             voda

 

Различити материјали – различита својства и употреба

Да би произвели предмете зе свакодневну употребу, људи су од давнина користили различите материјале.Материјале, као што су: камен, глина, восак, песак, разни метали, човек је налазио и налази у природи.Приликом израде предмета човек користи још  и воду, друге течности и ваздух.

То су природни материјали.  Они су део неживе природе.

Постоје природни материјали који су део живе природе.То су: кожа, крзно, дрво.

Вештачки материјали су: вештачка гума, пластика, вештачка кожа, крзно, стакло…

Чврсти материјали су: камен, дрво, пластика, метали, восак, глина…

Течни материјали су: вода, нафта, бензин..

Гасовити материјали су: кисеоник, угљен-диоксид, азот, земни гас…

Заједничке особине свих чврстих материјала су:

–        видљивост и опипљивост,

–        одређен облик, који се може мењати у току обраде материјала и прављења предмета,

–         тврдоћа

Чврсти материјали се једни од других разликују по:

–        тврдоћи и   еластичности.

Тврђи материјали се теже обрађују. На пример, камен и метал.

Мекши материјали се лакше обликују и преобликују. На пример, пластелин и глина.

ЕЛАСТИЧНОСТ је особина материјала да се после савијања, истезања, гњечења или сабијања враћају у првобитни положај.

За материјале који не могу да се врате у првобитни облик, који трајно задрже облик или се сломе, кажемо да су    НЕЕЛАСТИЧНИ.

Еластични материјали су: гума, тканина, пластелин…

Када чврсте материјале загревамо, они се шире, а када их хладимо, сакупљају се.

Неки под утицајем топлоте омекшају, али поново очврсну када се охладе. На пример, гума, мека пластика… Неки се топе: восак.

Неки чврсти материјали проводе топлоту. Када загрејемо један крај предмета, топлота се прошири на цео предмет. На пример, метали.

Неки чврсти материјали се под дејством топлоте запале и горе. На пример, хартија, тканина, крзно, дрво…

Примена својстава материјала приликом израде предмета:

СТАКЛО је провидан материјал. Пропушта Сунчеве зраке. Зато се од њега праве прозорска окна.

МЕТАЛ је јак, чврст материјал који лако проводи топлоту и подноси високе температуре. Зато се од њега прави посуђе.

ДРВО је чврст материјал који се лако обрађује. Зато је погодан за израду намештаја.

ГУМА је лако савитљив и мекан материјал. Тешко проводи топлоту и издржљив (еластичан) је. Зато се од њега праве аутомобилске гуме.

Особиме материјала

Електрицитет

Бен и ја

Играли смо се  

Испитивање својства материјала

Untitledmaterijali.png

Материјали – својства и употреба

Дрво је материјал који се добија од стабала дрвећа и жбунова. Људи га користе за израду намештаја, музичких инструмената, чамаца и разних других предмета, као и за градњу. Дрво је јако и издржљиво, али се лако сече, дуби и обликује. Дебла дрвета се у стругарама секу на даске, које се морају добро осушити пре употребе, да се не би савијале или скупљале. Дрво које остане као отпад, претвара се у иверицу, која се често користи у изради намештаја.

Папир се прави од дрвета. Дебла меког дрвета (четинара) и дебла лошијег квалитета, претварају се у дрвену пулпу. То су уситњени комадићи дрвета којима се додаје вода. У машинама за проиводњу папира, пулпа се пере, ситни, цеди, пресује и суши – да би из ње на крају изашла огромна ролна папира. Папир се користи не само за израду књига и свезака, већ и различитих врста амбалаже.

Метали су чврсти материјали (осим живе, која је течна). Већина метала налази се у земљи у облику руда – стена богатих одређеном врстом метала. Већина метала је врло јака и издржљива. Најчешће коришћен метал је гвожђе (и то у виду челика). Он се користи за израду многих предмета „од игле до локомотиве“. Метали могу да се обликују на разне начине: могу се ковати (обликовати чекићем или савијањем); загрејани се могу вајати у танке плоче, а растопљен метал може да се сипа у калупе (лије).

Гума може бити природна и вештачка. Природна гума се прави од течности млечно беле боје зване латекс, која се добија из стабла каучуковог дрвета. Ова течност се згусне, формира у пљоснате табле и суши, а затим шаље у фабрику на прераду. Вештачка гума се прави од нафте. Најважније својство гуме је еластичност. Више од половине укупно произведене гуме користи се за прављење аутомобилских гума. Осим тога, од ње се праве баштенска црева, цеви, ластиш, гумени поклопци, лопте, итд.

Стакло је чврст и тврд материјал који се користи за израду прозорских окана, чаша, посуђа, украса и многих других предмета. Специјалне врсте стакла користе се при изради телескопа, сочива и огледала. Стакло се прави од мешавине песка, воде, кречњака и пепела соде. Ова мешавина се загрева у посебним пећима, на веома високим температурама. Истопљено стакло се затим хлади, сипа у калупе или развија у равне табле.

ЈУТА је биљно влакно које је најјевтиније и највише коришћено. Потиче из Индије. Добија се од биљака које имају праве стабљике, немају гране, дуге су метар и по до четири и по метара. Лишће им је дугуљасто, танко и тестерастих ивица а цветови су бледо жуте боје. Жетва јуте се обавља у лето или рану јесен када се стабљике чупају из земље, чисте од лишћа, везују у снопове и потапају у млаку воду бара и потока. Тако потопљене остају неколико дана, до месец дана. То им је потребно да би се кора на стабљикама омекшала. Затим се јута вади из воде, кора се гули са стабљика, па се влакно чисти и излаже сунцу да се осуши. Влакана јуте се везују у бале и шаљу се у центре где се плету у конопце или грубу тканину која се употребљава у изради прекривача, врећа за тапацирање, за тепихе или завесе. Од јуте се прави разноврсна амбалажа за робу која се шаље широм света. Јута се користи као материјал за изолацију у електричним кабловима. У земљама Јужне Америке од јуте се праве ђонови за ципеле.

ПЛУТА је спољна кора једне врсте храста-плуташа.Да би се кора могла скидати са дрвета оно мора да буде старо двадесет година. А онда, након девет година, кора се може поново скидати. Кора се скида у јулу и августу, када се при дну стабла и при врху, одмах испод првих грана, зареже круг. Просечно дрво може дати по 25 килограма плуте. То скидање дрвету као да прија. После скидања, плута се оставља неко време да одстоји, а потом се кува, како би омекшала и да би из ње изашле киселине. После кувања плута се суши. Од комада плуте се праве запушачи за боце и појасеве за спасавање. Плута која се употребљава у изради обуће, за облагање цеви, предходно се меље а затим спаја помоћу других материјала. Пошто је плута лош проводник топлоте често се користи за за изолацију великих хладњача, фрижидера и уређаја за климатизацију. Просторије у болницама и студија у радио-станицама, такође се облажу плутом, како би се изоловале од спољашње буке.

ЖИЦА је матал развучен у дугу савитљиву нит. Може се напарвити од метала који се могу развлачити. Главни метали који се употребљавају за прављење жице јесу: челик, бакар, алуминијум и олово. Постоји око 12 000 различитих врста и величина жице која се користи за око 160 000 различитих намена. У најранијим временима људи су правили жицу тако што су тањили комаде бронзе, бакра, злата или сребра све док не добију дугачке, танке и обле нити. Данас постоји машина која извлачи жицу. Метал који је у облику полуге провлачи се кроз читав низ округлих отвора из којих излазе жице. Сваки отвор у низу је мањи од предходног, и док жица пролази кроз њих она постаје све мања у пречнику и уједно све дужа. Када извлачимо жицу из метала она постаје крта због растезања. Метал пуца, уколико га истежемо. Да би жица постала мање крта, ставља се у пећ за грејање. Највише се производи челична жица која се употребљава за прављење ограда, заштитних мрежа против инсеката, бодљикаве жице, ланаца, челичне ужади, ексера, клинова, опруга, навртки, завртки, чиода, игала, катанаца, жица на музичким инструментима…

ПОРЦЕЛАН је најфинији и најскупљи облик керамике, грнчарије. Особине порцелана су крхкост, велика чврстоћа, а изнад свега – прозирност. Ако неки комад порцелана у неком делу није прозиран, значи да није порцелан. Реч порцелан потиче од италијанске речи која у преводу означава неку врсту шкољке. Кинези су први народ који је препознао минерале који су саствни делови порцулана. Ту тајну су чували много година. Тако је најпознатији поцелан из 15. века из доба кинеске владарске династије Минг.

ВИТРАЖ  је украс од стакла у боји, најчешћи на прозорима цркава. Уметници који праве витраже служе се стаклом, оловом и светлошћу. Прво испланира прозор цртајући детаљну шему на стаклу. Онда се прави мрежа металних рамова савијањем жице у које ће се углављивати одговарајући делови стакла. Рамови се затим залеме и могуће пукотине испуне цементом. Тако припремљени витраж се поставља у прозорски рам. За вернике који у прошлости нису били писмени витражи су представљали књиге које су им причале приче.

МОЗАИК се прави од великог броја ситних комада чврстог материјала спојених тако да чине шару или слику. Делићи стакла, опеке или камена цементом или неким другим везивом се причврсте за неку глатку површину. Тако се добије издржива и водоотпорна површина за украшавање зграда. Уметници који се баве мозаиком раде с керамиком, пластиком, металима и минералима како би украсили унутрашње и спољашње зидове зграда.

Модерни аутомобили се праве од различитих материјала како би издржали топлоту и напрезање. Ветробрани су направљени од слојева стакла и лепка како се не би расуло по путницима уколико стакло пукне. Пресвлаке за седишта су напраљене од коже која је удобна и мекана, лако се кроји и шије. Шкољка аутомобила је направљена од челика како би што мање рђала. Точкови су напраљени од гуме како би добро налезали на површину пута. Браник, одбојници су направљени од пенасте пластике како би смањили озбиљност повреда приликом судара.

Casovnik-cas-minut

 

Часовници кроз историју

Пре појаве часовника, људи су мерили протицање времена на различите начине. Најгрубљи начин мерења заснивао се на смењивању обданице и ноћи, односно различитих годишњих доба. Година је означавала време између два лета, а дан време између два изласка сунца. Други начин мерења био је бележење јављања младог Месеца, које се догађало у редовним размацима од око 28 дана.

meseceve_mene

Људи су почели да рачунају сате тако што су везивали чворове на конопцу које би затим запалили. Био је потребан један сат да канап изгори од једног до другог чвора. На сличан начин користиле су се и свеће са обележеним подеоцима – требало је пола сата да сагори један подеок. Ако би запалили свећу-сат у девет часова, колико би сати било када сагоре два подеока?
Сунчани сат је настао када су се људи сетили да забоду штап у земљу, забележе где пада сенка сунца и по томе одреде доба дана. Кретањем сунца на небу, сенка се померала (као казаљка), а камење на које је сенка падала служило је уместо бројева. Невоља је била у томе што се сунчани сат није могао користити ноћу, нити када је време било облачно.

533780860_16a4948052

Стари Египћани пронашли су начин за мерење времена ноћу. То је био водени сат, у коме се се ниво воде у посуди постепено смањивао (услед равномерног цурења воде кроз једну рупицу), што се могло пратити на обележеној скали (која је имала улогу сличну бројчанику). Тако се знало колико је времена протекло од тренутка када је посуда била пуна, до тренутка када је испражњена.

KLEPSIDRA       pescani-sat_220108

У потрази за што прецизнијим мерењем времена направљен је и пешчани сат. Две стаклене посуде биле су спојене уским „вратом“, а једна од њих испуњена песком. Време се мерило протицањем песка из једне посуде у другу. Већина сатова садржавала је једночасовну меру песка.

Не зна се тачно када је и где направљен први механички часовник. Ови часовници првобитно су се налазили на звоницима цркава. Рад часовника почивао је на окретању точкова који су померали казаљке. Касније су уведене опруге, а затим и висак који је контролисао кретање казаљки, доприносећи тачности. (зидни, ручни, стони…)

trgcasovnici 004(1)rucni

Година заправо траје 365 дана, 5 сати 48 минута и 46 секунди. Ако би би календар сваке године имао 365 дана, после 730 година, Нова година би падала усред лета. Зато сваке четврте (преступне) године фебруар добије 29. дан (5 сати, 48 минута и 46 секунди чини скоро 6 сати – пута 4 је 24 сата, дакле један дан). Занимљива прича о пореклу и значењу назива месеца у години.

Месец јануар добио је име по римском богу Јанусу, богу свих почетака, пролаза, капија и кућних врата, који је сматран чуварем света и Космоса. Наш народ називао га је – ледени.

По старом римском календару, фебруар је био једанаести месец у години. Римљани су га проводили ишчекујући Нову годину. Приређивали су церемоније за пречишћавање духа, па фебруар на латинском значи „прочишћавање“. У нашем народу називан је – водени.

Месец март добио је име по богу Марсу, који је био бог рата, али и чувар вегетације, земљорадње и сточарства. У Старом Риму, рано пролеће је било време за почетак послова, како на бојном тако и на житном пољу. Наш народ називао је овај месец – пролећни.

По неким схватањима, април је добио име по латинском глаголу areirе, што значи отворити – у априлу се отварају пупољци. У нашем народу овај месец се звао –лисни.

Према једном схватању, мај је добио име по мало познатој римској богињи природе Маји. По другом схватању, његово име потиче од латинске речи majores, што значи старци, јер су стари људи овог месеца били нарочито поштовани у Старом Риму. Наш народ је овај месец називао – цветни.

Име месеца јуна највероватније потиче од Јуноне, римске богиње порођаја и заштитнице брака. Због тога се сматрало да је јун најпогоднији месец за обављање венчања. У Старом Риму, током јуна је била нарочито уважавана млађа генерација – juniores. У нашем народу овај месец се називао – сенски.

По старом римском календару, јул је био пети месец и звао се quintilis, што на латинском значи пет. Касније је променио име у јули, у част Јулија Цезара, који се родио у овом месецу. Наш народ за њега је користио имена: житни, жарки или жетвени.

Август је име добио по римском имперетору Августу. Пошто је август тада имао 30 дана, фебруару је одузет 29. дан и додат августу као 31. И то – зато да Августов месец не би био краћи од Цезаревог!

Септембар је по староримском календару био седми месец у години, па је име добио по латинској речи septem, што у преводу значи седам. Овај месец у нешем народу називали су гроздобер и вински.

Октобар је био осми месец по староримском календару, па је добио име по латинској речи octo, што значи осам. Наш народ овај месец је звао – кишни.

Новембар је био девети месец по староримском календару, па је добио име по латинској речи novem, што значи девет. Ми смо га називали – маглени.

Децембар је био десети месец по староримском календару, па је добио име по латинској речи decem што значи десет. Наш народ за њега је користио имена снежнии студени.

 

dangodkaletrakasat

Кретање

Slide3 Slide11

Slide6 Slide4

Slide25 Slide27

Како голубови писмоноше знају „на која врата да закуцају“?!   

gol

Да ли сте се икада запитали како голуб писмоноша зна где би требало да однсе писмо? Било да је у питању планински или долински пејзаж, цича зима, неподношљива врућина, киша, снег, ветар, лед, ови вредни поштари извршиће свој задатак без грешке. Иако смо у 21. веку голубови писмоноше су бржи у “преносу” података од интернета у неким деловима света, а ево и како.
Пернати паметњаковићи фасцинирали су научнике који су решили да открију принцип овакве комуникације која је била нарочито корићена током страхота Другог светског рата. Наиме, голубови писмоноше узгајају се на једном месту на које ће се увек вратити где год да га однесеш. Затим га преместиш на другу локацију, а када затреба са поруком га пошаљеш назад кући. Научници тврде да голуб неће промашити адресу свог дома чак ни по најгорим временским условима, а на путу их може омести само изненадна коб.   

???????

  pismo21
Гледано кроз историју 20. века, човек голубовима дугује огромну услугу нарочито у ратним годинама када су писма и ратне поруке преносили са невероватних раздаљина и тако сачували велики број људских живота. Сви подаци говоре о принципу “повратка кући”, као најреалнијем “ГПС” систему код голубова писмоноша.

Користили су се за размену обавештајних података између пољске, немачке и британије, али дешавало се и да на ратишту, кад закаже радио, и свака друга могућа комуникација, порука коју су они однели спаси целу опкољену јединицу. Због овога су многе писмоноше након рата чак добиле посебно одликовање.

Колико је ово био добар систем комуникације говори податак да су Немци користили јастребове при обали који су нападали голубове и сприечавали их да пошаљу информацију.
Научници су анализом установили да голубови писмоноше „виде“ линије магнетног поља земље, па користећи ту способност, уз изузетно добро памћење пејзажа, возних пруга, аутопутева и рељефа, увек се успешно враћају кући.

Они романтичнији љубитељи птица верују да писма преносе само мужјаци. Наиме, према њиховим убеђењима неко време бораве са својом одабраницом док се потпуно не заљубе. Затим их окрутно раставе пребацујући женку на адресу где би требало писма да стижу. Након тога голуб се носи на други “крај линије” одакле ће се писма слати. Када дође тај тренутак, заљубљени голуб писмоноша летеће у сусрет својој драгој због које може прелетети завидну километражу по свакаквим временским условима.

Голубови, поготово писмоноше, јако су интелигентне животиње. Можда не “човеколико интелигентни”, али су због особине којом су именовани посебни и имају посебно место уз људе, стотинама година уназад, па све до данас.
Једна јужноафричка интернет компанија употребла је ову фасцинантну способност голубова како би указала на проблем интернета у својој земљи. Наиме, они су помоћу голуба писмоноша показали како им је брже да пошаљу податке преко голуба него преко Телкома, главног оператера интернет услуга у земљи.

Брзина и доступност интернета у највећем делу Африке изузетно су лоши и скупи. Локална новинска агенција САПА известила је како је једанаестомесечни голуб писмоноша, Винстон, за један сат и осам минута прелетео 80 км удаљености између канцеларије компаније Унлимитед ИТ близу града Пиетермаритзбурга до обалног града Дурбана. На ногу су му закачили картицу са подацима.

За овакав “пренос” података било је потребно два сата, шест минута и педесет и седам секунди, током којих је Телкомова интернет веза скинула само четири посто података.

pismo51

Насеља

jabb

Квиз – рељеф

Удубљења 

Untitledvor

Узвишења 

Untitleduyvisenja33

Да поновимо:

1. Шта је природа?

______________________________________________________________

2. Природу чине: ____________________________ и  ____________________________

3. У живу природу спадају: ______________, ______________ и ____________.

4. У неживу природу спадају: _______________, ______________,_____________, и ________________________.

5. Наброји заједничке особине свих живих бића:

– _______________________, – ______________________,

– _______________________, – ______________________,

– _______________________, – ______________________.

6. Међу понуђеним речима заокружи оне које именују неки део биљке.

Корен, реп, кљун, лист, грана, ноге, цвет, глава, стабло, плод, руке.

7. Повежи биљке са групом којој припадају:

Јабука

Шаргарепа

Краставац

Купус                                                      зељасте

Храст

Трешња

Јагода

Парадајз                                                дрвенасте

Лала

Шимшир

маслачак

8. Наброји неколико:

– Домаћих животиња: ________________, _________________,

_________________, __________________, _______________.

– Дивљих животиња: _________________, _________________,

__________________, _______________, _________________.

9. Које користи имамо од краве?

______________________________________________________________________

10. Које користи имамо одс пса?

______________________________________________________________________

Advertisements