Архиве

Српски језик

images (1)

РЕЧЕНИЦА

Реченице по  значењу  

Данас је леп дан. обавештајна

Да ли су дали Дани сладолед? упитна

Пази ауто !    узвична

Затвори  врата !   заповедна

Реченице по облику

Урадио сам домаћи задатак.  потврдна

Нисам урадио домаћи задатак.  одрична

Реченице  по   саставу

Ана   чита.       Василије   трчи.

Просте реченице  су  оне реченице  које  имају  само  субјекат  и  предикат.

Ана     чита    у  библиотеци.    место  ГДЕ?

Данас   Ана  чита.                време   КАДА ?

Данас  Ана  пажљиво   чита.             начин   КАКО ?

Проширене  реченице  поред  субјекта и предиката  имају  и  неки  додатак.

ПРОВЕРИТЕ СЕБЕ КОЛИКО ПОЗНАЈЕТЕ ЛАТИНИЧНА СЛОВА,А САМИМ ТИМ И ЊИХОВО ЗАПИСИВАЊЕ.
ПОЛАКО ПОЧНИТЕ ДА ЧИТАТЕ ЛАТИНИЧНЕ ТЕКСТОВЕ

VEŽBAMO LATINICU

Читамо Андерсенове бајке

Ружно паче   ruzno_pace.jpg

Принцеза на зрну грашка princeza.jpg

 

Царево ново одело   carevo_novo_odelo.jpg

 

Бајка о рибару и рибици

Бајка о рибару и рибици

Писање назива улица и тргова

Народне умотворине

Народне умотворине обухватају: песме, приче, бајке, басне, загонетке, пословице, питалице, брзалице, разбрајалице…зову се народне јер их је створио народ, односно талентовани људи из народа чија имена обично не знамо. Зашто их зовемо умотворине?  Зато што их је створио човеков ум, памет.

Вук Стефановић Караџић има велике заслуге што је сакупљао и први записивао народне умотворине. Све до тада оне су се само усмено преносиле. Вук Стефановић Караџић 1787-1864 рођен је у селу Tршићу код Лознице. Као дечак је чувао стоку у родном селу, односно уз малу помоћ других сам је учио да чита и пише.
Путујући по народу, Вук је сакупљао народне песме, приче и остале умотворине. Уз то, он је творац азбуке којом се ми данас служимо. Вукове познате речи су:“Пиши као што говориш, а читај као што је написано“

Загонетке

Загонетка је врста народних умотворина којом се нешто загонета, тј.постави задатак, односно питање, а одговор треба наћи. Загонетке обично траже досетљивост оног ко их одгонета.

Пословице
Пословице су сажете изреке. Обично изражавају неку мудрост, истичу неки савет, неку поуку. Зато се каже да су пословице поучне. Оне су настале веома давно, када писменост није била проширена у народу. Кратке су сажете и лако се памте.

Брзалице

Брзалице су речи и реченице тешке за изговор, треба их брзо изговорити, да се не погреши, циљ им је да забаве.

Разбрајалице

Разбрајалице су речи које се изговарају при разбрајању у дечијој игри, често без одређеног смисла и повезаности, или веселе песмице које одређују на кога је ред да жмури, трчи…

 

Српске народне бајке – лектира

Бајке су најстарија врста народне прозе. Пуне су чудесног, невероватног и натприродног. Човек у њима има необичне особине и чудесне моћи : испуњава најтеже задатке, разуме говор животиња и биљака. Пуне су и нестварних бића: змајева, вила, вештица, аждаја, чаробњака , чаробних предмета, воде која оживљава мртве… У њима је завршетак увек леп: добар увек буде награђен, зао кажњен и правда побеђује.

Српске бајке

За оне који желе више  srpske_narodne_bad198ke

Вук С.Караџић

Број именица

Властите и заједничке именице

Именице

Род именица

Мала црвена кућа

Untitledveliko slovo

Избор поезије за децу – Добрица Ерић

Замолите своје родитеље

Замолите своје родитеље

да вам кажу где се жито меље.

Салетите свог великог стрица

да вам каже где расте пшеница.     Доведите деду из предграђа

да вам прича како се хлеб рађа.

Да ли вам је бар у школи неко

објаснио где извире млеко?

Сутра ћете бити морепловци

а не знате шта расте на овци.

Сутра ћете бити војсковође

а  не знате где зри грожђе.

Стасаћате бистри и весели

не знајући шта сте дужни пчели.

Стасаћете лепи, јаки, здрави,

не схвативши шта сте дужни крави!

Лептир и дете

 
Лептир се тихо
 
прикрада цвету.
 
Дете лептиру,

Сродна слика

 
љубав детету.
 
Сваки цвет има у глави
 
по једну пчелу што љупко свира
 
лептиру док му стоји на носу
 
и занесено сркуће росу.
 
 А дете шири руке у трави
 
и разнежено гледа лептира.
 
Док неки попац пшеницу меље,
 
дете све више трепти од жеље:
 
Само да пипне, само да дирне
 
ту пахуљицу пролећног снега
 
што благо њише и мирише
 
цвет беле раде…
 
Па се прикраде
 
као кроз сан и пружи длан,
 
ал’ тада, као да ветрић пирне,
 
лептир се прене и –
 
нестане га.
 
срца
 
 жалосно куцне,
 
у плавом оку
 
суза светлуцне.

Чуо сам

 
Чуо сам како пчелица зуји
 
кад мед из цвета кроз њу проструји.
 
Чуо сам како киша пљушти
 
и како зрела пшеница шушти.
 
Чуо сам како ливаде зричу,
 
како жуборе и пућпуричу.
 
Чуо сам како мајка плаче
 
и крије сузе у марамче.
 
Чуо сам како она певуши
 
када јој Сунце сине у души.
 
Све сам ја чуо и знам шта значои
 
када се отац наоблачи.
 
Мада ми сваки нежни звук прија,
 
мени је ипак најмилија
 
старинска свирка мајчиног гласа
 
блага ко жубор речних таласа.
 

Писмо учитељу – Добрица Ерић

ШКОЛА

Свићу опет румена сванућа
школа ми је најмилија кућа!
Сазре лето, стиже јесен рана
школа ми је на почетку дана.
Била бела, плава или жута
школа ми је на почетку пута.
Лети пчела од цвета до цвета
школа ми је на почетку света.
Дува ветар, шуморе тополе
шта би човек да му није школе?
Мрак би био и ноћу и дању
живео би ко мајмун у грању.
Кукуриче петао са плота
школа, то је свитање живота.

ШАРЕНОРЕПА  – читамо

Лектира за други разред

  • Добрица Ерић – Плава месечина
  • Х.К.Андерсен – Палчица
  • Пушкин – Бајке
  • Љубивоје Ршмовић – Деца могу да полете
  • Народне бајке

Реченица

 Реченица је мисао или порука исказана речима.

Врсте реченица по значењу

  1. Обавештајне реченице. То су реченице које пружају неко обавештење.                            преузимање

Ја волим шалу.

Не знам одговор на питање.

Знам одговор.                                                                         .

На крају обавештајних реченица пише се тачка.

  1. Упитне реченице. То су реченице којима се нешто пита.                                преузимање (1)

Волиш ли шалу?

Знаш ли одговор на питање?

Који лед није смрзнут?

На крају упитних реченица ставља се упитник.

  1. Заповедне реченице. То су реченице којима се изражава заповест, захтев       uzvicnik

     или молба.

Хајде да се шалимо!

Постави тешко питање!

Слушај ме пажљиво!

На крају заповедних реченица пише се узвичник.                                                     

4.  Узвичне реченице су оне реченице којима се исказују јака осећања:

           дивљење, радост, узбуђење, запрепашћење и сл.

На  крај узвичних реченица ставља се узвичник.

untitledglasovi2  slogoviuntitledsluzbareci