Архиве

Српски језик 3

 „Пролећнца „ и „Прича о доброј роди„

ПРАВОПИС

Писање имена народа

Имена народа и припадника народа пишу се великим почетним словом.

У Европи живе бројни народи: РусиФранцузи, Немци,Енглези и други.

Мама моје другарице је Италијанка.

Срби – Србин, Српкиња
Црногорци – Црногорац, Црногорка
Грци – Грк, Гркиња

Писање имена празника

Празници су посебни дани у години и њихова имена пишемо великим почетним словом.

Ако име празника садржи више речи, само прву пишемо великим словом.

Називи празника често садрже и неко властито име. Оно се, као и увек, пише великим словом.

Примери:

  • На Божић ће цела породица бити на окупу.
  • За Ускрс ћемо у школи имати распуст.
  • Радници целог света славе Први мај.
  • Ученици наше школе припремају приредбу заНову годину.
  • Све школе прослављају Светог Саву.

Писање имена животиња

Заједничка имена животиња пишу се малим почетним словом.

Имена животиња која им се дају по боји или некој другој особини пишу се малим почетним словом.

Ако име животиње настало по боји или некој другој особини постане њено власито име, оно се пише великим почетним словом.

  • мравмачкапасвослонврабацшаран,лептир
  • белкавранацмрковшаруљаглавоња,сивуља
  • Шарац (коњ Краљевића Марка), Шаруља (властито име краве добијено по боји),Брундо(име медведа добијено по томе што брунда)…

ПИСАЊЕ НАЗИВА ДРЖАВА И ЊИХОВИХ СТАНОВНИКА

Великим почетним словом се пишу називи села,градовадржава и њихових становника.
Ако се назив састоји од више речи, сваку реч пишемо великим почетним словом.
Дубока, Ниш, Сремска Митровица, Сједињене Америчке Државе, Словенија, Словенац, Мађарица …

ПИСАЊЕ НАЗИВА КЊИГА И ЛИСТОВА

Називи књига и часописа пишу се великим почетним словом и обележавају се наводницима.
Ако је назив састављљен из више речи, великим почетним словом пишемо прву реч и све властите именице.

Писање датума

Датуме пишемо овако:

1. II 2010.
1. 2. 2010.
1. фебруар 2010.

Јован Јовановић Змај родио се 6. XII 1833. године у Сремској Каменици.

Ја сам се родио 11. 6. 1999. године у Лесковцу.

У школу сам пошао 1. септембра 2006. године.

Називи улица и тргова

Називе улица и тргова пишемо великим почетним словом.
Називи улица и тргова обично садрже више речи. Прва реч се се увек пише великим почетним словом.
Ако се у називу улице или трга појављује и неко властито име, оно се природно, пише великим словом.

Примери:

Одскора станујем у центру града, у Улици Вука Караџића. Ни у Улици народних хероја, ни у Дечанској улици, које се налазе у близини, немам ниједног познаника. Раније сам становао у Сремској улици и тамо су остали моји најбољи другови. Сада се окупљамо само недељом на Тргу слободе. Возимо ролере, играмо се жмурке или, једноставно, шетамо и причамо.

  • Босанска улица или Улица босанска
  • Улица липа
  • Таковска улица
  • Трг жртава фашизма
  • Улица Бранка Радичевића
  • Улица војводе Мишића
  • Улица царице Милице

Писање скраћеница

У нашем језику се поједине речи скраћују.

Скраћеница има много, а има и више начина скраћивања.

Скраћенице без тачке

др – доктор
гђа – госпођа
мр – магистар
Бгд – Београд
Тачка се не ставља иза скраћених назива мерних јединица.
m – метар
cm – центиметар
kg  – килограм
l – литар

Скраћенице са тачком

ул. – улица
проф. – професор
нпр. – на пример
и др. – и други
тј. – то јест
тзв. – такозвани
и сл. – и слично
итд. – и тако даље
стр. – страна
бр. – број
једн. – једнина
мн. – множина
р. – род
уч. – ученик
разр. – разред

Скраћенице за називе држава

… начињене од почетних слова, пишу се великим словима без тачака:

РС – Република Србија
САД – Сједињене Америчке Државе
НРК – Народна Република Кина

ГРАМАТИКА

Именице

Именице су речи којима се именују предмети, бића и појаве.

 Властите – властита имена
 Заједничке – заједничка имена исте врсте предмета, бића и појава
 Збирне – збир истоврсних предмета и бића, мноштво у коме се не могу избројати
 Градивне – грађа или материја од које је нешто направљено

Заједничке именице

Заједничке именице означавају заједничко име за више бића, предмета и појава, са истим или сличним особинама (пас, слон, мачка, клупа, школа, столица, киша, ветар…). Оне се пишу малим словом и могу бити у једнини и множини.

 Једнина Множина
 кућа
голуб
јеж
ливада
 куће
голубови
јежеви
ливаде

Заједничке именице могу бити умушкомженском или средњем роду.

Род именица најлакше одређујемо помоћу речи: ТАЈ, ТА, ТО.

Број именица

  • Особина којом се обележава да ли се нешто јавља појединачно (једнина) или у већем броју (множина) назива се граматички број

Властите именице

Властита имена људи, земаља, градова, река, планина и села јесу властите именице.
Оне се увек пишу великим почетним словом.

Збирне именице

… представљају збир истоврсних предмета и бића, мноштво у коме се не могу пребројати.

  • немају множину.

Оне својим обликом једнине означавају збир више предмета и лица

класје, лишће, дрвеће, камење, момчад, телад, јагњад, прамење …

Градивне именице

… означавају грађу или материју од које је нешто направљено.
Градивне именице означавају и најмању и највећу количину неке материје

песак, вода, брашно, со, уље, млеко, маст, камен, креч, дрво, гвожђе …

заједничке
збирне градивне
класје
лишће
дрвеће
камење
момчад
телад
јагњад,
прасад,
пилад,
прамeње,
цвеће,
жбуње,
грање,
деца,
браћа,
омладина,
господа,
студентарија,
унучад
брашно
сирће
песак
вода
брашно
со
уље
млеко
маст
камен
креч
дрви
гвожђе

БРОЈЕВИ

Бројеви

Основни бројеви

Речи које показују колико чега има на броју.

Редни бројеви

Речи које показују на којем се месту по реду нешто налази.

У причама, песмама, пословицама, загонеткама …бројеви се пишу словима.
први, други, трећи, четврти, пети …
прва, друга, трећа, четврта, пета …
прво, друго, треће, четврто, пето …

Писање бројева

У вишечланим бројевима све се речи пишу одвојено

педесет пет, седамдесет два, сто осамдесет два, двадесет девет хиљада три стотине педесет и седам.

Између претпоследње и последње речи може да се пише везник и.

Тачка се пише увек иза арапских редних бројева.
Тачка се не пише иза римских бројева

Бројеви су врсте речи  које спадају у категорије променљивих и именских врста речи .

Најчешће стоје уз именице.

Деле се на:

  • основне, кардиналне или главне (један, два, три..);
  • редне (први, други, трећи, четврти, пети…);
  • збирне (двоје, троје, четворо, петоро…).

Основни и редни бројеви могу се писати цифрама, али збирни се могу писати само словима:

  • један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет… — 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10…
  • први, други, трећи, четврти, пети, шести, седми, осми, девети, десети… — 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10…. (I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X)
  • двоје, троје, четворо, петоро, шесторо, седморо, осморо, деветоро, десеторо…

Вишечлани/сложени бројеви (24, 853/ XXIV) када их пишемо словима,пишу се одвојено (двадесет (и) четири, осамсто/осам стотина/ педесет (и) три/ двадесет (и) четврти). Наравно, то важи и за збирне бројеве, који се само словима и могу писати (педесет (и) осморо, шестсто/шест стотина (и) двоје). Везник и се у свим овим случајевима може и не мора писати.

Писање бројева

Правилно:

  • једанаест, тринаест, осамнаест, тридесет, шездесет …
  • педесет пет, седамдесет осам, сто осамдесет девет, двадесет девет хиљада три стотине педесет и седам…

У вишечланим бројевима све се речи пишу одвојено.
Између претпоследње и последње речи може да се пише везник и.

Милена је рођена 15. априла 1997. године.
Мој друг је рођен 26. 4. 1995. године.
Мој брат прославља 10. рођендан.

Тачка се пише увек иза арапских редних бројева.

Милена је рођена 15. IV 1997. године.
Мост је саграђен 28. XII 2001. године.

Тачка се  не пише иза римских бројева.

24. мај 1996. године
24. 5. 1996. године
24. V 1996. године

Неправилно:

  • једанајест, тринајест, осамнајест, триест, шесдесет …

Придеви

Придеви су речи које означавају особине именица уз које стоје.
Придеви најчешће стоје уз именицу и означавају какво је шточије је што и од чега је што.
Зависно од тога шта означавају, придеви могу бити:
  • описни (означавају особину именице уз коју стоје, какво је нешто)
  • присвојни (означавају припадност именице уз коју стоје)
  • градивни (означавају од чега је направљена именица уз коју стоје)
  • временски (означавају именицу по времену)
  • месне (показују место)

Придеви су трородне речи – имају облике за мушки, женски и средњирод.
Придеви као и именице, имајуједнину и множину.

Примери:

Описни придеви:

висок (човек), румена (јабука), сиромашна (земља), стеновита (обала), повољан (положај)…

Присвојни

дедина (кућа), мајчин (осмех), Зоранов (пријатељ), школско (двориште), градски (парк)…

Градивни

дрвена (колиба), кожни (каиш), сламни (шешир), пластичне (играчке), бетонска (греда)…

Временски

Месни

Писање придева:

Великим почетним словом се пишу сви присвојни придеви који су настали од властитих именица наставцима -ов-ев и -ин.

Бранко – Бранков   Урош – Урошев    Тијана – Тијанин

Малим почетним словом се пишу присвојни придеви који су постали од властитих именица наставцима -ски-чки и -шки.

Смедерево – смедеревски    Суботица – суботички    Ниш – нишки

Глаголи

Глаголи су речи којим се казује радњастање и збивање.

Они у реченици врше службу предиката.
Глаголи мењају свој облик у зависности од времена када се радња врши и од лица које радњу врши.

___________________________________________________

САВЕТИ ЗА ЛЕПО ПИСМЕНО И УСМЕНО И ИЗРАЖАВАЊЕ

1. ЧИТАЈ КЊИГЕ И БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК

2. ПИШИ ШТО ЧЕШЋЕ – САСТАВЕ, ЗАПАЖАЊА О ЉУДИМА, ПРИРОДИ, ВОДИ СВОЈ ДНЕВНИК, ПОСЛЕ СВАКЕ ПРОЧИТАНЕ КЊИГЕ НАПИШИ ШТА О ЊОЈ МИСЛИШ, КАКВИ СУ ТВОЈИ УТИСЦИ О ЊОЈ, КОЈИ ТИ СЕ ЛИК ПОСЕБНО ДОПАО … ТО ВАЖИ И ЗА ФИЛМ КОЈИ ГЛЕДАШ И ПОЗОРИШНУ ПРЕДСТАВУ.

3. ВОДИ РАЧУНА О РЕДОСЛЕДУ ИЗЛАГАЊА, НАПРАВИ ПЛАН СВОГ ПИСМЕНОГ ИЗЛАГАЊА.

4. ИЗОСТАВИ НЕВАЖНЕ ДЕТАЉЕ И СУВИШНЕ РЕЧИ – ИСПРИЧАЋУ, ОПИСАЋУ, ОДАБРАО САМ … ПА, ОВАЈ, ОНДА, ПОСЛЕ …

5. ПИШИ ЈАСНЕ И ПОВЕЗАНЕ РЕЧЕНИЦЕ. ЗА САДА НЕ ПИШИ ДУГАЧКЕ РЕЧЕНИЦЕ.

6. НЕМОЈ ДА ПОНАВЉАШ МИСЛИ.

7. ПОШТУЈ КОМПОЗИЦИЈУ ЗАДАТКА, ОСНОВНЕ ДЕЛОВЕ – УВОД, РАЗРАДУ И ЗАКЉУЧАК.

8. ПОШТУЈ ПРАВОПИСНА ПРАВИЛА.

9. ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈ И ПРЕГЛЕДАЈ ОНО ШТО НАПИШЕШ. ИСПРАВИ УОЧЕНЕ ГРЕШКЕ И ТЕК ТАДА СМАТРАЈ САСТАВ ЗАВРШЕНИМ.

zamislite

Принц Растко 

Препорука за читање су и ове књиге чији су ликови животиње.

Прича о храбрости, пријатељству, љубави у планинској средини у време другог светског рата.BELA I SEBASTIJAN

Топла прича о верности пса према својој породици.

Резултат слика за lesi se vraca kuci

Резултат слика за vuk samotnjak knjiga

Вук самотњак  је филм о пријатељству дечака и пса.

Нико вам не може дочарати Белог Очњака и његову борбу са сопственом природом. Логично је да овај дивљи пас остане такав до краја живота. Међутим, моћ љубави је најјача на свету. Томе ће вас научити ова књига. Ако је један дивљи пас могао да промени своју природу када је несебично заволео свог господара, онда свако може бити добар и поштен. Захваљујући овој књизи, није тешко схватити да од свих добрих људи који нас окружују треба да се учимо толеранцији и доброти. Вероватно је то и желео да постигне писац.

 

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

vuk-stefanovic

marko kraljevic.jpgmar.jpgmarko.jpg

MARKO KRALJEVIC KAO ISTORIJSKA LICNOST

Marko Kraljevic rodjen je sredinom XIV vijeka kao sin kralja Vukasina, gospodara Prilepa, i velikog dijela Makedonije, i majke Jevrosime. Otac, kao vladar tog dijela Makedonije, opremio je vojsku sa bratom despotom Ugljesom. Ta vojska trebala je da sprijeci dalju najezdu Turaka na Balkansko poluostrvo i porobljavanje srpskih zemalja. Nazalost, dok su bili utaboreni na obalama rijeke Marice, u noci 1371. godine, Turci su ih bez najave napali i napravili pravi masakr. U bici na Marici poginuo je Vukasin i njegov brat a njegove zemlje pale su pod tursku vlast. Marko, kao prestolonaslednik, nemocan da ucini nesto vise, zbog turske nadmoci, postaje turski vazal. To je podrazumjevalo i njegovo angazovanje u vojnim operacijama turske vojske. Ubrzo se dokazao kao snazan i sposoban borac pa je dosao do titule turskog vezira, sto je prestavljalo visok polozaj u turskom drustvu. Njegovo omiljeno oruzje je, bas kao i u narodnim pjesmama, bio topuz kojim je vjesto baratao. Sudbina mu je odredila da izgubi zivot u bici na Rovinama i to na strani vojske koja je pogubila njegovog oca i okupirala njegove zemlje. Dakle, njegova prava istina o njegovom zivotu je dosta surova i daleka od prica iz narodnih pjesama, koje su ga velicale kao najveceg srpskog junaka.

MARKO KRALJEVIC KAO KNJIZEVNI LIK

Marko Kraljevic je definitivno bio najpopularniji junak kod narodnih pjevaca i pripovjedaca, koji su stvorili mit o covjeku nenadmasne snage i hrabrosti. Bio je zastitnik Srba od surovih turskih osvajaca i kao takav ulivao je narodu nadu u srca. To je bilo veoma znacajno, jer se na taj nacin Srbi istrajali pod turskim jarmom sa neunistivim snom o slobodi, koji su davno izgubili. Stvarajuci u svojoj masti takve likove poput Marka, oni su vjerovali da ce Bog da se smiluje na njihove patnje i zaista posalje junake takvih sposobnosti, koji bi ih oslobotili otomanskih okova. Iako je Marko Kraljevic u stvarnom zivotu bio turski vazal, tj. izdajnik koji se borio na turskoj strani, njima je bilo potrebno da vjeruju da postoji takav junak, hrabar i neunistiv, koji ce ih voditi do slobode.

Marko je u pjesmama, dakle, opisan kao veoma krupan covjek izuzetne snage, mudar i hrabar. Posjedovao je i druge talente, a jedan od njih je da je mogao zaista mnogo da popije, a da se ne napije. Napomenimo i da nije mogao nikuda bez vina. Vjesto je baratao topuzom teskim 66 oka, koji je dosao glave svim Turcima i „negativcima“ koji bi se sa njim uhvatili u kostac. Nije bilo stvora koji ga se nije plasio. Njegova majka Jevrosima, koja ga je odgojila bez pokojnog oca Vukasina, bila mu je zivotni savjetnik. Kao mudra i stara zena davala mu je savjete koji bi mu pomogli u zivotu. Bio je tvrdoglav pa nije poslusao majcine savjete da se mane hajducenja.Marko Kraljevic je imao konja Sarca od koga se nije odvajao. Zivio je veoma dugo(u nekim pjesmama pominjano je i 300 godina), a o njegovoj smrti vezano je vise legendi. Najprihvacenija je da nije umro od maca, u boju, sto bi se ocekivalo od takvog ratnika, nego mu je bog jednostavno uzeo dusu ka sebi na planini Urvini. Marko je prije toga bacio svoj topuz u debelo more i rekao: „Kad moj topuz iz mora izis’o, onda ‘vaki junak postanu!“Druga legenda kaze da se sa Sarcem sklonio u jednu duboku pecinu, u kojoj spava dubokim snom, cekajuci trenutak kada ce ponovo njegovom narodu biti potrebna njegova junastva

Како написати писмени задатак

 

Општи услови:

  • јасно у глави, јасно у изразу;
  • самосталност у писању и грађeњe рeчeница прeма својим способностима;
  • читањe дeла добрих писаца јe трeћи услов;
  • вeжбe: што чeшћe записујтe своја запажања и својe мисли о било ком прeдмeту;
  • рeд у излагању;
  • прeглeдајтe и исправљајтe пажљиво оно што стe написали.

♥ Први услов:

Запазили стe да кад пишeтe нeком писмо како сe нe мучитe са изразом, са писањeм, свe идe глатко и тeчно, пeро просто нe стижe да прeнeсe на хартију вашe мисли и осeћања. Даклe, јасно у глави, јасно у изразу овдe сe потврђујe, јeр пишeтe о ономe што вам јe познато, што разумeтe.

♥ Други услов:

Нe пишитe дугим рeчeницама и нeмојтe на силу настојати да вам онe буду стилски богатe и накићeнe. Пишитe прeма својим могућностима. Трeба писати оноликом дужином рeчeницe колику нам допушта наша мисао, па ћe са развијeнијом мишљу доћи и до развијeнијe рeчeницe.

♥ Трeћи услов:

Читањe дeла добрих писаца јe трeћи услов за нашe напрeдовањe. Мeђутим, то нe значи да користимо њиховe рeчeницe, нeго да читањeм богатимо свој рeчник. То усвајањe туђeг блага врши сe нeпримeтно, чeсто и нeсвeсно. Трeба само читати полагано с пажњом, трудeћи сe да осeтимо лeпоту нeког израза. У ту сврху нијe згорeг научити напамeт нeку пeсму, или дeо прозног тeкста који нам сe допао.

♥ Чeтврти услов:

Да бисмо напрeдовали, морамо вeжбати, а то чинимо тако што чeшћe записујeмо своја запажања и својe мисли и осeћања. Били стe на излeту, прослави, утакмици, концeрту. Опишитe шта стe свe запазили том приликом. Дискутовали стe с другом о нeком питању којe јe блиско њeму и вама, потрудитe сe да ту дискусију што вeрнијe забeлeжитe, имаћeтe двоструку корист: вeжбаћeтe сe у писмeности и уочаваћeтe својe и њeговe слабe и јакe доказe у дискусији. Прочитали стe нeку књигу, забeлeжитe укратко њeну садржину и дајтe свој критички суд о њој; каснијe ћeтe нeгдe наћи критички приказ тe књигe, а па ћeтe упорeдити своја запажања са критичарeвим. Можда ћeтe открити да стe ви запазили нeшто што јe њeму промакло.

♥ Пeти услов:

Потрeбно јe постићи рeд у излагању. Да бистe то постигли, нeопходно јe прe писања да направитe план свог писмeног рада. Овај услов јe овдe по рeду пeти, али по важности јe на првом мeсту. Бeз плана бићe проблeма, па вам сe можe догодити да понављатe вeћ рeчeно, односно, да сe вртитe у круг. Овдe јe вeома важно да свака нова рeчeница кажe нeшто ново, и нe покушавајтe да пошто-пото проширитe задатак, понављањeм вeћ рeчeног, а нарочито водитe рачуна да нe понављатe истe рeчи и изразe. Ако стe јeдном употрeбили прилог “када”, други пут можeтe рeћи “послe”, или “затим”, или “након тога”, или “потом” и тд. Такођe, пазитe да уз глаголe нe користитe личнe замeницe јeр сe по глаголском облику види којe јe лицe. Зар нијe ружно: “Ја сам устао, ја сам сe умио, ја сам доручковао”… У писању користитe вишe прeзeнт и аорист, а мањe пeрфeкат па ћe читалац имати утисак да сe радња збива прeд њeговим очима. Зашто сe овај пeти улов чeсто нe уважава има вишe разлога. Јeдан од њих јe тај да сe аутор накнадно нeчeг сeтио, па мисли да јe могућe бeз обзира на рeд у излагању да га „задeнe“ било гдe. Тако, рeцимо, код портрeтисања кад опишeмо спољашњи (физички) изглeд личности и прeђeмо на карактeрнe особинe, одјeдном смо сe сeтили да особа има плавe очи и крив нос. Ова грeшка нас упућујe на послeдњи шeсти услов:

♥ Шeсти услов:

Прeглeдајтe и исправљајтe пажљиво оно што стe написали. Трeба знати да јe рeтко комe дато да у првом замаху пeра постигнe најбољи израз. Познато јe да су и највeћи писци исправљали својe тeкстовe по нeколико пута и у рукопису и у вeћ сложeном тeксту у штампарији, а нeки су чак мeњали дeловe тeкста у нарeдним издањима; свe ово да би нашли бољи и сажeтији израз, тачнијe формулисану мисао, складнију рeчeницу, живљу и пластичнију слику. Ако су они налазили грeшкe и нeуспeла мeста, колико ћeмо тeк ми имати потрeбe да прeглeдамо јeданпут, двапут и вишe пута оно што смо написали и да прeма својим могућностима исправимо погрeшкe. Да јe тако радио јeдан учeник нe би пропустио овакву грeшку у својој рeчeници: „Народна поeзија говори о Марку Краљeвићу, Милошу, Косову Пољу, кнeзу Лазару, који падошe у борби против турског освајача“, гдe јe очиглeдна логичка грeшка да Косово Пољe нe можe да „паднe у борби против турског освајача“.

 

bracagrim

braca-grim

Снежана и седам патуљака

Вода живота

Вук и седам јарића

Ивица и Марица

zelja

sep

Вежбамо да пишемо састав.

Замислите да желимо да опишемо једно дрво. Хајде да направимо план описивања:

  1. назив дрвета
  2. место на којем се оно налази
  3. изглед стабла
  4. облик крошње
  5. боја лишћа
  6. неки догађаји повезани с тим дрветом.

Сигурно свако од вас испред своје куће или зграде има дрво на које воли да се пење или да се игра у његовој близини.  Напишете састав на тему – Моје омиљено дрво. План описивања смо направили, а ви можете и другачије да пишете.

 

 

Advertisements