Архиве

Српски језик 4

download (1)

Браћа Грим – Трнова Ружица

ТРНОВА РУЖИЦА

Пепељуга – српска народна бајка

Приликом скупљања народних умотворина Вук Стефановић Караџић је рекао да се у бајци прича „оно што не може бити“.
• Бајка је прозно дело у коме су догађаји и доживљаји личности измишљени, немогући, чудновати тј. фантастични.
• Помоћу маште казивали су се немогући поступци и немогуће појаве. Тако су људи
претварани у животиње, а животињама, биљкама давана моћ говора и способност да врше људске радње.
• Што је даља прошлост од нас и нашег времена, у њој је све мање било школа и науке. Обични људи нису знали о постанку природних и друштвених сила (оно што ми данас знамо), па је природно што су веровали да добра и зла чине богови.
• У бајкама се помињу џинови и кепеци, аждаје и анђели, чаробњаци и ђаволи, зле маћехе, краљевићи и принцезе, несрећне девојке, виле и духови, разбојници, чаробне лампе, летећи ћилими, чаробни штапићи итд.
Наше народне бајке су :
Баш Челик
Немушти језик
Пепељуга
Усуд
Змија младожења
Дивљан
Златоруни ован и друге

 

Мали Принц 

Резултат слика за mali princ i lisica

Много брине о баобабу на свом малом астероиду да се не разграна и не створи проблеме. Увек је насмејан и његов смех се чује из свемира, “као хрпа малих прапораца”, како је обећао на растанку, рекавши пилоту да ће га звезде увек увесељавати јер ће се он смејати са свог астероида.

Деца разумеју “Малог принца” као бајку, а одрасли као симбол: мали принц је сваки човек који се роди и пред којим је живот, а семенке баобаба су искуства из дјетињства, која остају очувана ако су добра, док се трудимо да лоша искоренимо.

Аутор “Малог принца” намеће поруку да је живот један, кратак и величанствен и да га не треба трошити на ружне ствари и лоше људе, а да свакоме “човеку који је некада био дете”, управо “мали принц” у души може да обоји и улепша свет.

10 најважнијих животних лекција којима нас је научио Мали Принц

1. „Од сваког треба тражити само оно што он може дати.”

2. „Уображени људи увек чују само похвале.”

3. „Човек само срцем добро види. Суштина је очима невидљива.”

mali  p

4. „Морам поднети две, три гусенице ако желим упознати лептира.”

5. „Деца морају много тога праштати одраслима.”

6. „Није хтела да је види како плаче. Била је то врло поносна ружа.”

7. ,,И увек ће те волети?”
,,Не, рече ружа, једног дана ћу увенути и онда ће престати да ми се диве.”
,,Баш чудно, рече Мали Принц, да си ти моја ружа, ја бих те волео и тада.”

8. „Говор је извор свих неспоразума.”

9. „Човек је усамљен и међу људима.”

10.

mali-princ-citati-2-638

Месец и његова бака  

Резултат слика за бранко ћопић

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у селу Хашанима под планином Грмечом. У исто време, његов отац Вид, као војник, борио се негде на фронту у Карпатима, а његов стриц Ниџо, српски добровољац, борио се у српској војсци против Аустроугарске. Кад му је било четири године, умро му је отац. Ћопић је, заједно са млађим братом и сестром, остао да живи поред мајке Соје, деде Радета и стрица Ниџе. Прва прочитана књига била му је „Мигел Сервантес“ коју је, негде у трећем разреду, купио од учитељице. У тој књизи био је описан живот славног шпанског писца Сервантеса, заједно са неколико одломака из његовог романа „Дон Кихот“. Следеће прочитане књиге биле су „Доживљаји једног вука“, па „Доживљаји једне корњаче“ Његов стан у Београду, улица краља Милана 23, у ком је живео од 1972. до смрти, поклонио је САНУ.

Аутобиографија Бранислав Нушић

Резултат слика за prva ljubav branislav nusic
Прича Прва љубав Бранислава Нушића део је пишчеве Аутобиографије. У њој Нушић износи сећања на школско доба, другове, наставнике, као и на друге доживљаје из детињства и ране младости.
Аутобиографија је књижевнонаучна врста у којој писац говори о свом животу од
рођења до тренутка писања или описује поједине периоде из свог живота (детињство, младост). То су списи с дугом традицијом, значајни по томе што пружају податке не само о животу писца него и о времену и приликама у којима је писац живео, о људима са којима се сусретао и слично.
Познате аутобиографије у нашој књижевности су: Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића, Биљешке једног писца Симе Матавуља, Аутобиографија о другима Борислава Михајловића Михиза, Од пашњака до научењака Михаила Пупина и друге.

Мирослав Демак      – Виолина        Резултат слика за miroslav demak

Основну школу и гимназију је завршио у Старој Пазови а журналистику је студирао на Филозофском факултету у Братислави. Радио је као новинар недељника „Хлас људу“, уредник часописа „Нови живот“ и „Пионири“, уредник у издавачкој кући „Обзор“, дечији писац, песник, књижевник и преводилац. Издао је песничке збирке: З отворенеј длане (1974), Зверокрух (1977), збирке приповедака Швéдске домкy (1980). Објавио је прозу за децу: О троцх умелцоцх (1977), Тројхлавý драк Штефан (1979), Хусле (1993) и књигу стихова Тцхорí цхóр (1985). Књижевни критичари га сврставају у тзв. Генерацију у властитој сенци.

 

Састави : Позно јесење јутро

 


Јутро је. Устала сам и отворила прозор. Осетила сам хладан ваздух
који ми је био познат. То је био мирис јесени.
Док сам посматрала природу угледала сам сунце које се борило да
барем још мало буде шарено и весело. Ветар је до мог прозора доносио
жуто опало лишће. Чула сам тужан глас животиња које су биле невеселе јер је лето прошло. Свака жвотиња би била уплашена за храну коју не би пронашла и склонште у коме би могла да преспава зиму.
Била сам јако забринута за биљке и животиње, јер неће бити топлих
дана. Орасположио ме је звук птичица. Њихова песмица личила је на
мелодију коју нико не би могао да одсвира. Деца полако почињу да об –
лаче своје топле, шарене џемпере. Осетила сам како киша која је роси –
ла полако пада преко моје косе и слива се на образе. Хладан ваздух
разносио је мирис паприка који су људи спремали за зимницу. Весела
сам, јер знам да ће после јесени зима закуцати на мој прозор и раздрмати
ме.
Свако годишње доба нам доноси нешто лепо, па тако и од јесени оче –
кујем мирисне плодове, романтично опало лишће и лепу слику природе.


Лепо је када у твоју улицу стигне златна јесен, када те ујутро буди шум јесењег лишћа и тихо ударање кише по прозору. Лепо је када око себе видиш прелепе јесење боје и када у ваздуху осетиш мирис зрелог воћа и тек спремљене зимнице. Све је у мојој улици лепо, док у њу не стигне позна јесен.
У позно јесење јутро моја улица се потпуно промени. Постане сива, суморна и досадна јер јесен из ње отера весело сунце, топлоту и осмехе лета, а доведе тамне кишне облаке, ветар и маглу, своје верне пријатеље који ми само кваре дане. Због њих не могу да се играм напољу, да слободно шетам и упијам мирисе ране јесени помешане са мирисама тек окончаног лета. Облаци обично прекрију цело небо и надвију се претећи изнад мене, као да су господари целог свемира, али их се не бојим јер знам да из њих пада само хладна и непријатна јесења киша и ништа више. Не волим ту кишу. Досадна је. Њене крупне капи знају сатима да ударају у прозоре и црепове кућа. Често напуне олуке, тако да из њих извиру потоци воде који се сливају се низ моју улицу. Због те кише и воде из олука моја улица није више лепа. Мокра је, блатњава и пуна барица, а у ваздуху се осећа мирис влаге помешан са мирисом трулог лишћа. У позну јесен ни дрвеће у мојој улици не изгледа лепо. Ветар са њега обично скине бакарну одећу и голим гранама не преостаје ништа друго него да тужно гледају своје лишће расуто по влажној земљи. Нису само гране дрвећа тужне. Тужна је трава јер је труло лишће спречава да дише. Тужно је небо јер га тешки облаци притискају, а муње немилосрдно парају. И врапци су тужни. Скривени испод мокрих кровова, ћуте и дрхте на хладном јутарњем ваздуху. Уместо њихове веселе песме чује се грмљавина и непријатни звуци ветра. У том обиљу туге једино је ветар срећан. Игра се са голим гранама, савија их и ломи, а опало лишће разноси свуда около.
Када позна јесен стигне у моју улицу, она растужи све што у њој затекне. Тужно је небо, тужни су врапци, тужни су трава, дрвеће и цвеће. И ја сам тужан. Не волим ни позну јесен, ни њене пријатеље и са нестрпљењем очекујем зиму. Када падне први снег моја улица ће добити бели прекривач, а њено дрвеће нову одећу. Све ће бити бело и чисто и она ће поново бити лепа и весела.

 

ИсидораСекулић.jpg Исидора Секулић  је била српска књижевница, академик и прва жена члан Српске академије наука и уметности.До краја, и без остатка, посвећена лепоти смислене речи, књижевница Исидора Секулић је за живота стекла уважење као најобразованија и најумнија Српкиња свога времена. Зналац више језика, и познавалац више култура и подручја уметничког изражавања, Исидора Секулић је као писац, преводилац и тумач књижевних дела понирала у саму суштину српског народног говора и његовог уметничког израза, сматрајући говор и језик културном смотром народа. Писала је о Бранку Радичевићу, Ђури Јакшићу, Лази Костићу, Петру Кочићу, Милану Ракићу, Вељку Петровићу, Иви Андрићу, Момчилу Настасијевићу и другима.

Позно јесење јутро

Резултат слика за od pašnjaka do naučenjaka priprema

 Михајло Пупин – Овај занимљиви филмчић о Михајлу Пупину и његовом родном месту Идвору ће Вам се вероватно свидети.

Пупиново детињство 

Пут ка светлости

Михаило Пупин је познати научник, физичар, проналазач калемова захваљујући којима се развила телефонија на велике даљине (фиксна телефонија), човек, о коме се учи у школама широм света. По њему је названа зграда, где је смештен департман за физику и лабораторије (Пупин Халл) на Универзитету Колумбија (Цолумбиа Университy) у САД, где је дуго година радио као професор, али и директор департмана. По њему је назван престижни институт у Београду, који се бави новим технологијама у области комуникација — Институт Михаило Пупин. Његово име носи престижна награда из области физике и телекомуникација. Тај човек је рођен у Идвору, удаљеном свега 50-так километара од Београда, селу којем је завештао фонд за изградњу народног дома, а чији житељи су уредили и кућу и школу из његовог детињства у својеврсне музеје посвећене Михаилу Пупину. Сва три објекта су обједињена у Задужбину Михаила Пупина, која се налази под заштитом државе (Републичког завода за заштиту културних и природних добара) као културно-историјски споменик од изузетног значаја.
Родна кућа Михаила Пупина је обновљена 2005. године, за годишњицу научниковог рођења. У њој су приказани неки лични предмети који су припадали породици Пупин, али и предмети везани за свакодневни живот једне српске породице средином XИX века, традиционалне рукотворине овог краја, алати, тако да она представља и својеврстан етно-дом. Експонати у родној кући Пупина су власништво Завода за заштиту споменика културе из Панчева.
Музеј се налази у делу старе школе, коју је похађао и сам Михаило. Овде се да пратити његов живот и каријера после одласка из Идвора. Експонати у музеју су власништво Музеја Војводине, док сама зграда музеја припада селу.

Резултат слика за jesen vojislav ilic pesnicke slike    Јесен – Војислав Илић

Стил је начи изражавања мисли. Песници у својим делима користе различита стилска средства.

У овој песми запажају се:

1. поређење – стилско средство којим се оно што је непознато пореди са нечим што је познато.

2. персонификација – стилско средство којим се неживим стварима и појавама припадају људске особине.

Ова песма се састоји из две песничке слике. У прве две строфе дата је слика предела јесени. У друге две строфе насликано је јесење вече крај старог кућног огњишта.

         Резултат слика за међед свиња и лисица

  Међед, свиња и лисица – народна приповетка 

 

Резултат слика за наджњева се момак и девојка

Песма „Наджњева се момак и девојка„ је посланичка лирска песма о раду. Говори о жетви, односно наджњевању између момка и девојке, као и ономе шта њих двоје раде након завршетка тешког рада у пољу.

Мотив ове песме је и љубав двоје младих која није приказана директно, али може да се наслути кроз њихово надметање.

Наджњева се момак и девојка                     Народна песма – послушај 

Резултат слика   ПРИЧА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ

Бранко В. Радичевић 

Рођен је 14. маја 1925. у Чачку, а умро  11. јануара 2001. у Београду. Био је српски књижевник, песник, романсијер, новинар и дечји писац.

Брана-Црнчевић-310x165    БОСОНОГИ И НЕБО

Бранислав „Брана“ Црнчевић (Ковачица8. фебруар 1933. — Београд14. април 2011.) је био српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста и политичар.

Црнчевићева дела су осећајна, једноставна и бајковита, што га препоручује како деци, тако и одраслим читаоцима. За грађу својих дела, он узима стварне, разигране, али и тужне слике живота.БОСОНОГИ И НЕБО

ДРУГ ДРУГУ – Драган Лукић         преузимање

Рођен је  1928. а умро 1. јануара 2006. у Београду.Писао је песме, приче, романе, драмске текстове, теоријске расправе о литератури, водио емисије на радију и телевизији. Уређивао је часопис „Змај“. Био је редовни учесник најзначајнијих манифестација за децу на просторима некадашње Југославије. Његови сапутници у том мисионарењу најчешће су били: Десанка МаксимовићБранко ЋопићДушко РадовићАрсен ДиклићЉубивоје РшумовићПеро ЗубацДобрица Ерић и други.

Објавио је преко стотину књига, међу којима су најпознатије: Како се коме чини, Мој прадед и ја, Овде станују песме, Вагон прве класе, Фифи, Како расту ногавице, Шта тата каже, Од куће до школе, Ловац Јоца, Вожња по граду. Објавио је романе: Небодер Ц17, Три гускетара, Бомба у белој кафи итд. Познат је и по лектири за 3. разред ученика основне школе, „Небом града“.

Да поновимо градиво трећег разреда

Zbirka Modela Zadataka

ЛЕКТИРА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

* СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ ( БАСНЕ И ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА)

* ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ – М.ДАНОЈЛИЋ

* СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ

* БЕЛА ГРИВА – РЕНЕ ГИЈО

* ИЗБОР ИЗ БАЈКИ ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ

САВЕТИ ЗА ЛЕПО ПИСМЕНО И УСМЕНО И ИЗРАЖАВАЊЕ

1. ЧИТАЈ КЊИГЕ И БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК

2. ПИШИ ШТО ЧЕШЋЕ – САСТАВЕ, ЗАПАЖАЊА О ЉУДИМА, ПРИРОДИ, ВОДИ СВОЈ ДНЕВНИК,, ПОСЛЕ СВАКЕ ПРОЧИТАНЕ КЊИГЕ НАПИШИ ШТА О ЊОЈ МИСЛИШ, КАКВИ СУ ТВОЈИ УТИСЦИ О ЊОЈ, КОЈИ ТИ СЕ ЛИК ПОСЕБНО ДОПАО … ТО ВАЖИ И ЗА ФИЛМ КОЈИ ГЛЕДАШ И ПОЗОРИШНУ ПРЕДСТАВУ.

3. ВОДИ РАЧУНА О РЕДОСЛЕДУ ИЗЛАГАЊА, НАПРАВИ ПЛАН СВОГ ПИСМЕНОГ ИЗЛАГАЊА.

4. ИЗОСТАВИ НЕВАЖНЕ ДЕТАЉЕ И СУВИШНЕ РЕЧИ – ИСПРИЧАЋУ, ОПИСАЋУ, ОДАБРАО САМ … ПА, ОВАЈ, ОНДА, ПОСЛЕ …

5. ПИШИ ЈАСНЕ И ПОВЕЗАНЕ РЕЧЕНИЦЕ. ЗА САДА НЕ ПИШИ ДУГАЧКЕ РЕЧЕНИЦЕ.

6. НЕМОЈ ДА ПОНАВЉАШ МИСЛИ.

7. ПОШТУЈ КОМПОЗИЦИЈУ ЗАДАТКА, ОСНОВНЕ ДЕЛОВЕ – УВОД, РАЗРАДУ И ЗАКЉУЧАК.

8. ПОШТУЈ ПРАВОПИСНА ПРАВИЛА.

9. ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈ И ПРЕГЛЕДАЈ ОНО ШТО НАПИШЕШ. ИСПРАВИ УОЧЕНЕ ГРЕШКЕ И ТЕК ТАДА СМАТРАЈ САСТАВ ЗАВРШЕНИМ.

Advertisements